Igor Karanov, dugogodišnji novinar, urednik i voditelj, preminuo je sinoć.

Na TV Insajder vodio je emisiju „Priča o priči“, a prethodno je radio kao urednik u dnevnom listu „Nova“.

Imao je bogato iskustvo u nizu štampanih i online medija. Radio je u novosadskom „Dnevniku“, „Blicu“, magazinu „Svet“, “Puls“, „Profil“, „Ekskluziv“ „Gloria“, „Playboy“, “Hello!“, „ELLE“, „Story“, kao i na portalu „Puls online“ i IGN Adria.

U znak sećanja na Igora objavljujemo njegov tekst, koji je jedna od najlepših i najplemenitijih stvari ikada napisanih na Fejbuku:

Sreo sam Betmena. Ima 65 godina i bole ga leđa kad pređe taksijem preko ležećeg policajca. Danju radi kao dispečer, a noću vozi. Nema kostim, ako se ne računa za nijansu prevelika šuškava kineska jakna, i ne zna ni jednu borilačku veštinu. Ne mršti se, ima setni osmeh.

Borbi protiv zla posvetio se kad mu je umrla supruga. Ostao je sa dve ćerke u njihovom trosobnom stanu. I ćerke su, ispostavilo se nešto kasnije, superheroji, pošto su završile neke odlične škole, našle odlične poslove i odlične muškarce. Imale su poteškoće, savladale su ih i sad su srećne. Žive sa svojim muškarcima i Betmen je ostao sam u velikom trosobnom stanu.

Betmen, kao što je to prikazano u filmu, ima viška para. Ali ne zbog Vejn enterprajz kompanije koja zarađuje milijarde, već zbog toga što njemu pare uopšte nisu potrebne. Od svoje plate koju zaradi kao dispečer ima i više nego što mu je potrebno za život.

Betmen je u jednom trenutku, kad su mu ćerke već izašle na put, sreo jednu mladu ženu koju je muž ostavio sa dvoje dece. Nije imala primanja, nije imala gde da ode, ostala je na košavi života. Bez ikakvih namera, osim namere da svet bude bolji, Betmen je otišao u Maksi i pokupovao namirnice za tu mladu ženu i njenu decu. Dobro meso, povrće, vitamine, mleko. Sve što je potrebno.

Možda je i neku čokoladu uzeo, ali to je nemoguće utvrditi pošto Betmen nije razmetljivac koji će svima okolo pričati kako spasava svet.

Ipak, mlada žena i dalje nije znala šta donosi sutra. Zato je Betmen rešio da svakoga dana, kad skine slušalice i ustane iz dispečerske stolice, sedne u taksi i odvoza nekoliko sati. Sva lova koju uzme ide na potrepštine za mladu ženu i njenu decu. Betmen je, ipak, rigorozan: tako će biti sve dok on vidi da se ona bori za svoju decu. Ukoliko se stvari promene, on će samo da iščezne u mraku iz kog je došao.

Ipak, ona sada zna da će i sutra biti mleka i povrća i mesa. Život joj ima smisla. Ovaj svet je satkan od nekoliko milijardi života i kad jedan od njih dobije smisao, svet se prolepša.

Ovu svoju mračnu tajnu Betmen je poverio Jeleni dok su sedeli u vozilu broj taj i taj i čekali me da pokupim roštilj koji ćemo večerati. Kad smo stigli kući, Jelena je pitala:

– A šta ako je sve izmislio?

Pa šta ako je izmislio? Kad čovek laže, on nikad ne laže da je lošiji nego što jeste. Njegova laž je uvek ono što bi on voleo da je istina. A ako bi čovek voleo da nekome pomogne i da pravda postoji i da život ima smisla, on je dobar čovek. Svaki dobar čovek čini planetu lepšom. I ako je samo nama ispričao tu priču, posle koje smo momentalo razmotrili kome bismo sve mi mogli da pomognemo, spasao je i naše duše. Ako noć bude dovoljno duga, ko zna koliko će još mušterija u taksiju do jutra postati ljudi.

Autor: Igor Karanov

Viktor cepa drva za stare i bolesne, zovu ga Konan iz Rume i sve ga majke žele za zeta

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)