Srećko Đukić: Ako u nečemu postoji saglasnost između Moskve, Kijeva i ostatka sveta, onda je to da treba u ovoj godini napraviti mir

Karijerni diplomata Srećko Đukić smatra da je bilans tri godine rata u Ukrajini to što Rusija nije pobedila, kao što je najavljivala, ali ni Ukrajina nije izgubila. Prema njegovim rečima, sadašnje stanje na frontu je stanje strateške neizvesnosti.

Kaže da je neophodan sporazum koji može da donese mir, do kojeg ne može doći ako ne bude pravedan za obe strane.

„Ako u nečemu postoji saglasnost između Moskve, Kijeva i ostatka sveta, onda je to da treba u ovoj godini napraviti mir. Tu tezu je lansirao sam (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski i mislim da to može da se postigne“, rekao je Đukić u gostovanju na N1.

Prema njegovim rečima, da bi se napravio mirovni plan potreban je izbalansiran pristup i jednoj i drugoj strani.

„Nemoguće je postići ga ako se favorizuje samo jedna strana, ako se bude favorizovala Moskva, a vidimo da (američki predsednik Donald) Tramp i njegova administracija favorizuju Moskvu bez ikakvog osnova, zapostavljaju Kijev“, ocenjuje.

Dodaje da je Zelenski odbio najpre agresiju Rusije pre tri godine, a sada je odbio i američku agresiju.

Osvrnuvši se na američki dokument o eksploataciji ukrajinskih mineralnih izvora, koji je poturen Zelenskom da ga potpiše za pola sata, kaže da se sad o njemu pregovara ozbiljno.

Podsetio je da je Zelenski odbio da ga potpiše, i da to smatra njegovom drugom pobedom u ovom ratu – da je odbio i američku agresiju.

„Debelo se pregovara o tome da se tačno zna ko šta daje, ko šta dobija i da se utvrdi koliko je zaista Amerika do sada uložila u rat u Ukrajini, koliko su dali grantova, a koliko su dali kredita“, ukazuje.

Ističe da mir mora biti pravedan za obe strane.

„Neko će tvrditi da za Rusiju to ne može biti pravedan mir ako ona prizna da su to ukrajinske teritorije. Ali, imate sad signale sa moskovske strane od visokih činovnika, veoma visokih činovnika, koji kažu ‘mi nećemo primirje, mi hoćemo konačan mir’. Jer i Moskva hoće da definiše svoje ciljeve do kraja u okončanju ovog rata. Dakle, i ona neće neizvesnost“, ocenjuje.

Međutim, dodaje, da tu imamo problem sa moskovskim ciljevima.

„Ona je definisala u početku agresije jedne ciljeve, koje je posle redefinisala na samo do sada zauzete teritorije. Ali, Putin je rekao da on ne odustaje od onih ciljeva koje je on još u junu prošle godine definisao – da je Ukrajina ruska, i da se granice vrate na one iz 1997“, rekao je, poručivši da će to biti jako složeni pregovori, za razliku od Trampovih izjava da će to završiti za 24 sata, u jednom telefonskom razgovoru sa Putinom.

Naglašava da Ukrajina ovaj rat mora da završi sa apsolutnim garancijama za svoju bezbednost.

„Ukrajina više ne sme da ponovi grešku iz 1995. godine ili 1994. godine, kada je zaključen onaj memorandum o garancijama bezbednosti Ukrajine, što je dala nuklearno oružje Rusiji. A garancije su bile Rusija, SAD i Velika Britanija. I od toga ništa ne vredi. Ona sad traži garancije materijalne. Dakle, ili da dođe vojska, ili da se da oružje, ili, Zelenski je juče rekao, ja sam spreman da podnesem ostavku ako Ukrajina sutra uđe u NATO“, navodi on.

Što se Rusije tiče, kaže i da je ona pretrpela ogromne gubitke na vojnom planu, ali i strahovite gubitke zbog sankcija.

Smatra da Putin ima snage da izdrži još ovu godinu, a onda će ući u probleme.

„Još ima ventila koji mogu da se zatvore da roba i pare ne ulaze u Rusiju“, upozorava i dodaje da su to
„strahoviti gubici i nema sile koja to može izdržati“.

„Nema nepobedive sile i mislim da nije sila put rešavanja situacije između Rusije i Ukrajine“, zaključuje.