Savet i Evropski parlament postigli su 17. juna dogovor o ažuriranju mehanizma koji omogućava EU da suspenduje bezvizni režim za građane trećih zemalja, a među prvim zemljama koje bi mogle da budu pogođene ovom odlukom je Srbija, objavio je evropski TV kanal Euronews.
Naime, prema pisanju ovog servisa, mehanizam za suspenziju bezviznog režima sada će biti lakše aktivirati, jer su uvedeni su novi kriterijumi, poput kršenja Povelje Ujedinjenih nacija, teških kršenja međunarodnih ljudskih prava ili humanitarnog prava, kao i nepoštovanje odluka međunarodnih sudova.
Kako piše Euronews, status Izraela je najviše izložen riziku da bude doveden u pitanje u okviru nove procedure, zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Gazi — optužbi koje su iznete od strane UN.
„Srbija je, prema tim izvorima, takođe verovatno među zemljama koje će biti na meti, zbog zabrinutosti za ljudska prava koje je istakla UN“, piše Euronews, pozivajući se na neimenovane izvore.
ŠTA JE UN REKLA
Dakle, građanima Srbije bi mogle da se ponovo uvedu vize na osnovu izveštaja UN o ljudskim pravima.
A u poslednjem takvom izveštaju, iz maja ove godine, ukazano je na ozbiljne probleme u ovoj oblasti, za koje se odgovornom smatra aktuelna vlast.
Na to je ukazao visoki komesar UN za ljudska prava, Folker Turk, koji je posebno ukazao na loš odnos vlasti prema studentima u blokadi, aktivistima, novinarima i manjinskim grupama, kao i na nereagovanje institucija posle tragedije kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Prenosimo celu njegovu izjavu od 21. maja ove godine koja se nalazi na ovom linku, sajtu Ujedinjenih nacija.
„Moja poseta Srbiji sastavni je deo dugotrajne i čvrste saradnje između Kancelarije UN za ljudska prava i ove zemlje. Zahvalan sam Vladi na tome što je omogućila ovu posetu, kao i na značajnim sastancima održanim juče i danas sa vlastima, predstavnicima Parlamenta, nezavisnim institucijama, civilnim društvom, studentima i drugim partnerima.
Cenim saradnju Vlade sa mojom Kancelarijom i sa mehanizmima UN za zaštitu ljudskih prava. Srbija je ratifikovala skoro sve međunarodne ugovore o ljudskim pravima i nedavno pristupila fakultativnom protokolu uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Pozdravljam Vladino usvajanje instrumenta za uključivanje principa „da niko ne bude izostavljen“ u javne politike.
U cilju daljeg napretka, neophodno je garantovati svrsishodno učešće svih relevantnih aktera u zakonodavnom procesu. Takođe je potrebno ojačati nacionalne mehanizme za zaštitu ljudskih prava i nezavisnost sudstva.
NADSTREŠNICA
Već više od šest meseci, Srbija svedoči talasu protesta koje uglavnom predvode studenti, pozivajući na transparentnost i odgovornost za tragični incident na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.
Zahtevi studenata uključuju i borbu protiv korupcije, oslobađanje pritvorenih zbog učešća u mirnim protestima, odgovornost za napade na demonstrante i povećanje budžeta za visoko obrazovanje.
Danas sam na Univerzitetu u Beogradu imao priliku da se sastanem sa studentima i njihovim profesorima. Bio sam impresioniran energijom i entuzijazmom tih mladih ljudi. Izrazili su snažnu želju za slobodnim i demokratskim društvom, i žeđ za ljudskim pravima. Njihove glasove treba čuti i poštovati.
Društva napreduju kada postoji otvoren, slobodan i inkluzivan prostor za dijalog, gde se bezbedno može razgovarati o izazovima, gde se slobodno mogu izražavati mišljenja, gde se kritika može izneti bez straha od odmazde, i gde je ocrnjivanje kritičkih glasova stvar prošlosti.
Sloboda izražavanja i pravo na mirno okupljanje su u samim temeljima društva – posebno kada postoje izrazita neslaganja o važnim pitanjima. Potrebno je naći rešenje tako da ostvarivanje ovih sloboda ne bude suprotstavljeno pravu na obrazovanje.
„BIO SAM ZATEČEN…“
Tokom svoje posete, bio sam zatečen stepenom duboke polarizacije i podele u društvu, kao i nepoverenjem u državne institucije i političke aktere. To ukazuje na potrebu da se obnovi društveni ugovor. Poverenje se može steći samo kroz mere za njegovo jačanje, otvoren um i samokritično promišljanje.
Apelovao sam na Vladu da obezbedi transparentnost i sprovede neodložne i temeljne istrage o tragediji u Novom Sadu, kao i o svim navodima o nasilju nad mirnim demonstrantima. Osim toga, izrazio sam spremnost svoje Kancelarije da sprovede misiju za utvrđivanje činjenica o incidentima u vezi sa demonstracijama 15. marta. Ipak, ohrabrujuće je videti da su nedavni protesti bili uglavnom mirni.
Moja Kancelarija primila je izveštaje o racijama, verbalnim napadima, uznemiravanju, zastrašivanju, proizvoljnim hapšenjima, pretnjama i kampanjama blaćenja usmerenim prema braniocima i braniteljkama ljudskih prava i medijskim radnicima i radnicama.
Primili smo i izveštaje o nezakonitom digitalnom nadzoru i tužbama usmerenim na zastrašivanje, što za posledicu ima ućutkivanje. To su, očigledno, bojazni koje treba ozbiljno shvatiti i pozabaviti se njima.
„ZABRINJAVA PORAST GOVORA MRŽNJE“
Zabrinjava me porast govora mržnje, kako na internetu tako i u tradicionalnim medijima.
Na meti su posebno žene, Romi i Romkinje i druge zajednice, kao i LGBTIQ+ osobe i novinari i novinarke.
A ponekad se čak i političari i visoki zvaničnici uključuju u retoriku punu mržnje. Demonizacija i stigmatizacija onih koji ostvaruju svoja ljudska prava i brane ih mogu samo da dovedu do još dublje polarizacije i straha.
Od suštinskog je značaja reagovati na osnovne uzroke diskriminacije i marginalizacije svih etničkih i nacionalnim manjina.
Romska zajednica je i dalje pogođena visokim stopama siromaštva, isključenošću i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i osnovnim uslugama.
Potrebno je ojačati postojeće javne politike protiv diskriminacije, uz sistematsko prikupljanje razvrstanih podataka za potrebe praćenja i suzbijanja diskriminacije.
Udar na rodnu ravnopravnost je globalna pojava, koja se manifestuje i u Srbiji. Ispoljava se kroz nedavnu obustavu primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, mizogine narative i napade, posebno usmerene na žene u javnoj sferi, kao i kroz rodno zasnovano nasilje, uključujući femicid.
I osobe sa invaliditetom trpe diskriminaciju. Njihova prava treba da budu garantovana, kako u zakonima, tako i u njihovoj primeni.
Srbija je deo regiona koji je mnogo propatio zbog ratova i konflikata. Građani i građanke Srbije su pokazali volju da unapređuju i grade naciju zasnovanu na ravnopravnosti i ljudskim pravima. Tranziciona pravda je važan stub u tom procesu.
U tom pogledu je potrebno više. Odgovornost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena tokom devedesetih godina prošlog veka i dalje je veliki izazov. Veliki broj krivičnih predmeta je i dalje u istrazi, a sudski postupci su ograničeni i često spori. Većina osuđujućih presuda odnosi se na nižerangirane zvaničnike, dok su prekogranična pravosudna saradnja i razmena informacija i dalje na niskom nivou.
Srbija nema ni zakonski okvir za priznavanje statusa nestalih lica i prava njihovih porodica. A pristup žrtava pravdi i reparacijama i dalje je neodgovarajući.
Memorijalizacija je suštinski važan deo procesa isceljenja. Negiranje ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca predstavljaju suprotnost toga. Bez stvarne tranzicione pravde, uključujući istinu i pomirenje, rane iz prošlosti će ostati otvorene.
Vodio sam razgovore sa vlastima i o stanju ljudskih prava na Kosovu, posebno kada je reč o nevećinskim zajednicama. Upoznat sam sa situacijom i moja Kancelarija će nastaviti da radi na njoj. Lično sam se obavezao na dalje delovanje.
Tokom moje posete, dirnula me je otpornost ljudi sa kojima sam se sreo, kao i njihova želja i volja da unapređuju ljudska prava u ovoj zemlji. Oni imaju moju punu solidarnost i podršku“, napisao je visoki komesar UN za ljudska prava.
Post Views: 21
