Evropski platni savet (EPC) odobrio je na sednici 6. marta uključivanje Severne Makedonije i Moldavije u geografski opseg SEPA – Jedinstvenog područje plaćanja u evrima.
To znači da ponovo nije razmatran zahtev za prijem Srbije u sistem koji okuplja sada već 40 evropskih zemalja i koji omogućava značajne uštede na troškovima platnih transakcija sa EU i regionom.
Naša zemlja je, inače, 27. decembra prošle godine podnela zvaničnu Prijavu za pristupanje Republike Srbije području SEPA, i očekivalo se da će EPC ubrzo doneti odluku o prijemu.
ZAŠTO SE ODLAŽE PRIJEM SRBIJE?
Srbija je, međutim, i dalje u čekaonici, a NBS je za SEE News navela da je do odlaganja u odlučivanju o našoj prijavi došlo pošto je Evropski platni savet zatražio mišljenje Evropske komisije.
Komisija je, kako su pojasniji u pisanoj izjavi, krajem februara ukazala na potrebu rešavanja određenih pitanja koja se tiču regulatornog okvira kojim je uređena oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
„Nakon toga su nadležne institucije – predlagači zakona, u skladu sa sugestijama Evropske komisije, izvršili izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. S obzirom na to da su na sednici Narodne skupštine održanoj 6. marta 2025. usvojeni navedeni zakoni, nije postojala mogućnost da se o prijavi Srbije odlučuje na sednici Odbora Evropskog platnog saveta koja je održana istog dana“, ukazali su iz NBS u izjavi za SEE News.
Naveli su i da su novi zakoni dostavljeni predstavnicima Evropske komisije.
„Očekivanje je da će Srbija, nakon potvrde Evropske komisije da su izvršenim izmenama propisa otklonjene preostale prepreke, biti primljena u punopravno članstvo na narednom zasedanju Odbora Evropskog platnog saveta“, istakli su iz NBS.
SMANJENJE TROŠKOVA BEZGOTOVINSKIH TRANSAKCIJA
Naša centralna banka je u oktobru prošle godine objavila i analizu prednosti članstva u SEPA području, ali i napomenula da se te prednosti mogu u potpunosti realizovati tek sa povezivanjem platne infrastrukture Evropske unije i Srbije.
„Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći od njihovih pandana unutar EU. Priključenje području SEPA i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana s platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova. Prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, uštedeće se pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana“, navela je NBS u analizi.
Tada su naglasili da preduzimaju sve neophodne aktivnosti kako bi obezbedila što brže pridruživanje Srbije području SEPA i sprovođenje ključnog koraka – povezivanja našeg sistema za instant plaćanja na sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke (TIPS),
KO SU SVE ČLANICE SEPA?
NBS često naglašava da je Srbija jedina država u regionu koja ima razvijen sistem za instant plaćanja, koji je, kako preciziraju, u potpunosti usklađen sa sistemom Evropske centralne banke jer počiva na istom standardu, odnosno formatu poruka.
Srbija i Bosna i Hercegovina su, međutim, i jedine države u regionu koje još nisu primljene u SEPA. Crna Gora i Albanija prve su dobile zeleno svetlo za priključenje u novembru prošle godine, a potom 6. marta i Severna Makedonija.
Deo SEPA su, inače, države sa kojima Srbija ima ne samo najvredniju spoljnotrgovinsku razmenu, već i iz kojih dolazi najviše doznaka – Nemačka, Austrija, Francuska, Italija i ostale članice EU, uključujući Hrvatsku i Sloveniju.
Post Views: 36
