Srbija ima potpisan vojni sporazum sa Hrvatskom, sličan onom koji je Zagreb nedavno potpisao sa Prištinom i Tiranom, piše Jutarnji list.
Srbija je potpisala sa Hrvatskom sporazum o vojnoj saradnji 8. juna 2010. u Zagrebu koji je i dalje na snazi. Sporazum du potpisali tadašnji ministri odbrane Srbije i Hrvatske, Dragan Šutanovac (sada ambasador Srbije u Vašingtonu) i Branko Vukelić.
„Sporazum o odbrambenoj saradnji između Republike Hrvatske i Republike Srbije, potpisan 2010. godine, nije vremenski ograničen. Definiše opšte oblike vojne saradnje, uključujući vojno-naučnu saradnju, vojno obrazovanje, vojno-tehničku saradnju te zajedničke aktivnosti, a tokom proteklih godina održavane su, u skladu sa sporazumom, povremene aktivnosti“, stoji u službenom odgovoru Ministarstva odbrane Jutarnjem listu.
Prema pisanju ovog medija, koliko je poznato, ni Hrvatska ni Srbija nikoga u regionu tada nisu obavestile o nameri da potpišu sporazum, niti je iko tvrdio da je on usmeren protiv neke države u regiji.
Štaviše, sam čin potpisa sporazuma smatrao se korakom ka normalizaciji odnosa dve država, što su konstatovali i strani mediji.
sadašnje kritike
Uprkos toj činjenici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikuje to što je Hrvatska tokom ove godine potpisala sporazume o vojnoj saradnji s Albanijom i Kosovom, i sa Slovenijom.
Sporazum o saradnji u oblasti odbrane Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisali su u martu ove godine, što je izazvalo prvi talas reakcija u Srbiji. Novi talas usledio je nedavno, nakon što je objavljeno da su se delegacije tri zemlje sastale kako bi razgovarali o mogućnosti zajedničke nabavke naoružanja iz SAD, piše Insajder.
Ovaj aranžman komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Kini.
„Nisu slučajno Priština, Zagreb i Tirana formirali vojnu alijansu. I nisu je pravili zbog Austrije, Mađarske ili Slovenije nego zbog Srbije. Pravili su je protiv Srbije“, rekao je Vučić u Pekingu dodajući da „Srbija nikoga neće dirati“, ali da jača vojsku kako bi “čuvala svoj teritorijalni integritet“.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je ocenilo da je „ono što posebno zabrinjava“ to što je „taj vojni savez formiran bez konsultacija sa Beogradom“, piše Dojče Vele.
Iz ministarstva je navedeno i da je cilj sporazuma izolacija Srbije i stvaranje „paravojnih struktura“ na Kosovu, kao i da to predstavlja „grubu provokaciju“.
Beograd je na taj sporazum odgovorio potpisivanjem sporazuma o vojnoj saradnji s jednom članicom NATO-a – Mađarskom, piše Jutarnji.hr.
KAKO JE SARADNJA IZGLEDALA
Nakon potpisa, saradnja je dobro počela. Krenuli su sastanci pripadnika Oružanih snaga Hrvatske i Srbije, a kulminacija je bila 2012. godine kada je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, došao u službeni posetu Zagrebu. Godinu dana kasnije tadašnji ministar odbrane Ante Kotromanović službeno je posetio Beograd, a 2014. godine u uzvratnu posetu došao je tadašnji ministar obrane Nebojša Rodić.
Krenula je i razmena polaznika visokih škola, a 2014. održana je i zajednička vojna vežba „Zajednički odgovor 14“. Kotromanović i Rodić dogovorili su i intenziviranje saradnje oružanih snaga u obuci i obrazovanje kroz uključivanje polaznika i u druge oblike vojnog obrazovanja i obuke, te kroz razmenu predavača. Takođe je inicirano „ispitivanje mogućnosti saradnje na području snaga za specijalna delovanja te nastavak razmene iskustava iz učešća u međunarodnim operacijama“.
Do čega kasnije nikada nije došlo.
2014. NAJINTENZIVNIJA
Sporazumom je definisano i da Srbija Hrvatskoj preda
imovinskopravnu i tehničku dokumentaciju vojnih nekretnina na području Republike Hrvatske koje su spadale pod nadležnost bivše JNA i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu radi lakše legalizacije tih objekata.
Upravo je tadašnji prvi potpredsednik vlade Srbije i ministar odbrane, Aleksandar Vučić, tadašnjoj prvoj potpredsjednici hrvatske Vlade, Vesni Pusić, predao oko 38.500 vazdušnih snimaka objekata iz 1968. godine.
U svom odgovoru Ministarstvo odbrane Hrvatske potvrđuje kako se upravo 2014. godine odvijao najintenzivniji oblik saradnje sa Srbijom u području odbrane, kada su se sastali ministri odbrane i načelnici glavnih štabova, te su održane tri multilateralne vojne vežbe, a nakon toga je smanjen intenzitet saradnje.
KAKO JE VUČIĆ PRIČAO U ZAGRAEBU
Ministarstvo odbrane Republike Srbije objavilo je saopštenje 29. aprila 2013. u kome se navodi da je tog dana prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić razgovarao u Zagrebu sa ministrom odbrane Hrvatske Antom Kotromanovićem o vojnoj saradnji dveju zemalja.
Prema tekstu saopštenja, teme razgovora bile vojnoobrazovna, vojnoekonomska i vojnomedicinska saradnja Srbije i Hrvatske, mogućnosti zajedničkog učešća na trećem tržištu, kao i zajedničko učešće u mirovnim misijama.
„Vučić je tokom sastanka izneo predlog da se što skorije sastanu ekspertski vojni timovi Srbije i Hrvatske kako bi se konkretizovala saradnja, i uputio poziv Kotromanoviću da uskoro poseti Srbiju“, piše u saopštenju.
S godinama je ta saradnja bila sve slabija, a poslednja zabeležena saradnja po navedenom sporazumu, tvrde u MORH-u, bila je 2018. godine u području vojnog obrazovanja. A onda je od te 2018. godine potpuno zamrla.
RASKID SPORAZUMA MOGUĆ
Te godine ministar odbrane Srbije bio je Aleksandar Vulin, koji je konstantno vređao hrvatske funkcionere te je najavio dolazak na molitveni skup i osvećenje hrama Svetog Ilije u Mlaki kod Jasenovca. Nakon što mu je iz Zagreba suptilno poručeno da ne dolazi, on je još žešće nastavio s uvredljivim izjavama te ga je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo nepoželjnom osobom u Hrvatskoj.
Srbija je uzvratila istom merom i proglasila tadašnjeg ministra odbrane Hrvatske Damira Krstičevića nepoželjnim u Srbiji.
„Modalitet i nivo saradnje promenjeni su u kontekstu proglašavanja bivšeg ministra odbrane Damira Krstičevića personom non grata u Srbiji u aprilu 2018.“, stoji u odgovoru MORH-a.
Vojna saradnja dve države praktički je tada prestala, ali vojni sporazum je i dalje na snazi.
„Raskid sporazuma moguć je u skladu s njegovim odredbama, pismenim obaveštenjem drugoj strani diplomatskim putem“, navodi se u odgovoru MORH-a. No, zasad niti jedna strana nije pokrenula takav postupak, iako se sam sporazum praktički ne sprovodi.
Post Views: 69
