Ministarstvo pravde pripremilo je izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je u javnosti predstavljeno kao deo paketa mera za zaštitu životnog standarda građana, objavio je RTS.
U fokusu ovih izmena je uvođenje mehanizma koji bi sprečio javne izvršitelje da prodaju nekretninu koja predstavlja jedini dom dužnika.
Iako je inicijativa predstavljena kao značajan korak ka socijalnoj pravdi, ona istovremeno otvara niz složenih pravnih i praktičnih pitanja o tome kako će se naplata potraživanja ubuduće sprovoditi i da li se time narušava pravna sigurnost poverilaca.
Nejasni kriterijumi i pitanje naplate duga
Predložene izmene definišu uslove pod kojima se nekretnina smatra jedinim domom, a ministar pravde Nenad Vujić za RTS navodi da se mora utvrditi da neko „tu ima prebivalište pet godina“ i da ne poseduje drugu nekretninu, uz ograničenje kvadrature na 60 metara kvadratnih.
Zvanično obrazloženje je da se time rešava socijalno pitanje i vrši „sprečavanje pojave beskućništva“.
Međutim, ovakva postavka ne daje jasan odgovor na dilemu na koju je ukazao i sam ministar: kako će poverioci, uključujući javna preduzeća, naplatiti svoja dugovanja ako je jedina vredna imovina dužnika zakonski zaštićena.
Ovim se stvara potencijalni konflikt između prava na dom i prava na naplatu potraživanja, prebacujući teret problema na poverioce i celokupan sistem izvršenja.
Izvršitelji između zakona i praktičnih problema
Filip Stanković iz Komore izvršitelja naglašava da oni nisu ti koji kreiraju zakone, već da su tu „da sprovodimo Zakon i Ustav i da sprovodimo sudske odluke“.
On je u izjavi za RTS rekao da je u uporednom pravu rešenje da se u svakoj pojedinačnoj situaciji proceni da li događaj koji je prethodio, odnosno izvršna isprava na osnovu koje se naplaćuje novčano potraživanje, zaslužuje da se u konkretnoj situaciji primeni institut i da nečija nekretnina bude zaštićena.
Post Views: 60
