KLIMA u Evropi menja se brže nego što se očekivalo, a budućnost donosi sve češće superćelijske oluje, pokazuje studija objavljena u časopisu „Science Advances“.
Unsplash
Ako globalna temperatura poraste za tri stepena u odnosu na predindustrijski period, broj oluja na severnoj strani Alpa mogao bi da poraste i do 50%. Najugroženiji će biti Švajcarska, Austrija, sever Italije i južna Nemačka.
Šta su superćelijske oluje?
Za razliku od običnih grmljavina, superćelije imaju rotirajuću kolonu vazduha – mezociklon – što im daje snagu i dugotrajnost. One mogu trajati satima, donoseći olujne vetrove, bujične kiše i grad koji pravi ogromne štete, prenosi „Juronjuz“
Najskuplje prirodne katastrofe
Superćelijske oluje poslednjih godina prave sve veće gubitke. Samo 2023. šteta je procenjena na 55 milijardi evra – što ih čini najskupljom prirodnom katastrofom u svetu. Francusku je pogodio grad veličine šest centimetara, dok su u Italiji oluje rušile drveće, uništavale useve i paralisale železnicu.
Alpi – evropsko žarište
Istraživanja švajcarskih naučnika pokazuju da Alpi već sada beleže desetine ovakvih oluja godišnje. Sa porastom temperature od tri stepena, njihov broj bi mogao drastično da poraste, dok bi Pirineji i jugozapad Francuske beležili čak i pad aktivnosti. U proseku, čitava Evropa bi imala 11% više superćelija.
Kako se Evropa može pripremiti?
Stručnjaci upozoravaju da će biti neophodna prilagođavanja infrastrukture, poljoprivrede, službi za hitne intervencije i osiguravajućih sistema. Razumevanje uslova nastanka ovih oluja smatra se ključnim za smanjenje rizika u decenijama koje dolaze.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
