Nakon što su završeni 12-časovni pregovori američke i ruske delegacije u Rijadu, nacrt sporazuma o prekidu vatre u Ukrajini poslat je Vašingtonu i Moskvi na potpisivanje.
Na jučerašnjem sastanku pričalo se o primirju u Crnom moru, koje bi kasnije rezultiralo prekidom vatre na ostalim nivoima. Međutim, nije jasno da li će se primirje proširiti i na energetsku, kritičnu infrastrukturu, bolnice i mostove.
Tokom pregovora u Rijadu, Rusija je izvela raketni udar na Ukrajinu, povredivši 88 ljudi. Među njima je 17 dece, a gađane su i škole i stambene zgrade u ukrajinskom gradu Suma, prema rečima njihovih zvaničnika.
Ukrajinski predsednik je optužio Rusiju za davanje „ispraznih izjava o primirju“.
„Svaki dan poput ovog, sve noći kada ruske rakete i dronovi padaju na našu zemlju, svaki dan rata znači gubitke, bol i nazadovanje koje Ukrajina nikada nije želela“, rekao je Zelenski.
Očekuje se da će SAD posredovati između ove dve zemlje kako bi postigle prvo bezbednost u Crnom moru, a onda i potpuno primirje, piše Gardijan.
„Primarni cilj je jednomesečno primirje, tokom kojeg ćemo pregovarati o konačnom prekidu vatre“, rekao je izaslanik SAD Stiv Vitkof u potkastu kod krajnje desničarskog komentatora Tukera Karlsona za vikend.
Tramp je rekao da uskoro očekuje potpisivanje sporazuma o kritičnim mineralima sa Ukrajinom. Dodao je da će sa Kijevom pregovarati o potencijalu ukrajinskih firmi da elektrane budu u njihovom vlasništvu.
„Pričamo o teritoriji trenutno. O linijama razgraničenja, o energiji i vlasništvu elektrana.“
Ukrajinski zvaničnici su za prihvatanje sporazuma o mineralima, ali je Zelenski javno odbacio ideju da bi SAD mogle da budu vlasnik ukrajinskih elektrana.
Nizom proruskih izjava, koje su iz Vitkofa, kao Trampovog izaslanika izvirale, on je praktično legitimisao ilegalne referendume koje je Moskva sprovela u četiri ukrajinska regiona koja je prisvojila.
Rekao je Karlsonu da je u četiri regiona većina stanovništva izrazila volju da želi da bude pod rukom vlašću, iako se ti referendumi naširoko smatraju ilegalnim i pokušajem Moskve da ih ilegalno prisvoji. U pitanju su Logansk, Donjeck, Herson i Zaporožje. Anektiranje ovih regiona značilo bi najveće nasilno preuzimanje teritorija u Evropi od Drugog svetskog rata.
Vitkof je dodao da je Putin naručio jednom od vodećih ruskih slikara da naslika Trampov portret i da ga je posle putovanja u Moskvu poneo u Vašington.
Dodao je da mu je Putin, jula prošle godine, kada je Tramp napadnut, rekao da je bio u lokalnoj crkvi, sastao se sa sveštenikom i molio se za njegovo zdravlje. „Nije to uradio zato što je on bivši predsednik SAD ili bi mogao da postane novi, to je uradio zbog svog prijateljstva sa Trampom.“
„Ne bih rekao da je Putin loš momak. Ovo je komplikovana situacija, rat i svi uzroci koji su do njega doveli.“
Njegove reči verovatno će dovesti do velikog nezadovoljstva u Ukrajini, ali i širom evropskih prestonica.
U intervjuu za Time, koji je objavljen u ponedeljak, ali pre Vitkofovih izjava, Zelenski je rekao da pojedini američki zvaničnici počinju da veruju Putinu na reč, čak i kada je ono što priča u suprotnosti sa obaveštajnim informacijama koje oni imaju.
„Verujem da je Rusija uspela da utiče na neke zvaničnike u Beloj kući, čak uprkos informacijama koje imaju“, rekao je Zelenski i dodao da „oni signaliziraju SAD da je Ukrajina neko ko ne želi da prekine ovaj rat i da je na to treba primorati“.
Moskva i Kijev nalaze se na potpuno suprotnim polovima po nekim pitanjima koja su važna za postizanje mira. Rusija je postavila nekoliko uslova za dugoročni mir, koji se uglavnom odnose na zabranu vojne pomoći i informacija Ukrajini od strane njenih evropskih zvaničnika.
Tu bi bilo uključeno i ograničenje ukrajinske vojske i međunarodno priznanje da su četiri pripojena ukrajinska regiona zapravo sada deo Rusije. Iz Kremlja su dodali i to da ne bi prihvatili prisustvo zapadnih vojnih trupa u Ukrajini, ono što Kijev smatra glavnim uslovom za dugoročni mir.
Post Views: 50
