U emisiji „Litijum – Stručnjaci govore“, prof. dr Dejan Šoškić, ekonomista i bivši guverner Narodne banke Srbije, izneo je niz ozbiljnih upozorenja u vezi sa ekonomskom logikom, fiskalnim rizicima i društvenim posledicama projekta eksploatacije litijuma u dolini Jadra.
Osnovna poruka studije koju je, zajedno sa Zoranom Drakulićem, Danicom Popović i Boškom Mijatovićem, pripremio za javnost, jeste da su koristi od projekta marginalne.
„Ono što je bio naš fokus, to je da pokažemo da tu nema puno korisnosti, da je korisnost marginalna i da ne može ni na koji način da opravda sve neizvesnosti koje postoje. Posebno jer ovako niska neto sadašnja vrednost projekta po glavi stanovnika – procenjena na 2,6 evra – ne uključuje moguće gubitke iz oblasti poljoprivrede, turizma i potrebne državne investicije. Dakle, ovih 2,6 evra može biti nula ili čak negativno. A to bi, iz ugla školske analize investicionog projekta, značilo da takav projekat mora biti odbijen.“
Profesor Šoškić naglasio je da bi realizacija rudarskog projekta na plodnom zemljištu Jadra predstavljala školski primer pogrešnog investicionog pristupa.
Ukazao je da se u analizi svakog projekta moraju razmatrati oportunitetni troškovi – šta se gubi ako se postojeće održive aktivnosti poput poljoprivrede i turizma zamene rudnikom.
„Eksploatacija litijuma na plodnom zemljištu u Jadru bila bi primer upravo takvog lošeg pristupa“, upozorio je Šoškić.
Upozorio je i na ogromnu neizvesnost u vezi sa prihodima od projekta, budući da su oni zasnovani isključivo na ceni litijuma, koja je već pala i izložena je rizicima zbog ubrzanog razvoja alternativnih tehnologija na bazi natrijuma.
„Ulagati u projekat koji može biti tehnološki prevaziđen pre nego što počne da donosi prihod – to nije racionalna strategija“, istakao je.
Dodatno je ukazao na nelogičnost da država finansira infrastrukturu za projekat iz kojeg bi prihod ostvarivala isključivo privatna kompanija bez vlasničkog učešća države.
„Ako Rio Tinto u drugim zemljama daje 15–20% udela državi, a u Srbiji ne – zašto bismo mi onda kao građani finansirali puteve, pruge i energetsku mrežu za njihovu korist?“, upitao je Šoškić.
Čak i u optimističnim scenarijima u kojima bi država dobila 10% ili 20% vlasničkog udela, procenjeni prihod po stanovniku kretao bi se između 4,1 i 5,6 evra godišnje – i to bez uračunatih ekoloških šteta i gubitaka drugih sektora.
Na kraju, Šoškić je zaključio: „Radi se o neizvesnom poduhvatu koji dolazi od kompanije bez prethodnog iskustva u ovoj oblasti. Uz tržišne rizike, moguće promene tehnologija, potencijalno izmeštanje profita u poreske rajeve i gubitke održive privrede – Jadar nije mesto za rizičan pionirski eksperiment.“
Celu emisiju pogledajte ovde: Litijum – Stručnjaci govore: Dejan Šoškić
Post Views: 60
