Bila je subota, šest sati uveče, i u ovo doba godine, dakle, sredinom januara, to je već duboka noć, jer je još pre sat i po sunce zašlo, naizgled, zauvek u ovom gradu, i po ovoj hladnoći, koja traje celoga dana, i ko provede napolju duže od jednog sata, kosti i mišići i salo će mu se protresti kada uđe u bilo koju toplu prostoriju, a nakon toga klonuti u smiraj. I dozvolite ovde naratoru da se nakratko uključi i da saopšti ono što mora, jer to što o njegovim uslovima za rad nikoga nije briga, na to se navikao, na nerazumevanje i ograničenost sredine u kojoj živi i radi, ali ono na šta se nikada nije navikao, to je na nepristojnost i nedostatak osećaja za uzdržanost, ili da prosto kažemo, osećaja za meru u ispoljavanju raspoloženja. Uostalom, samo je naizgled u stanu bilo mirno, Fric je leškario na kauču i dremao, Dobrila je sedela za velikim trpezarijskim stolom, ispijala je kafe, jednu za drugom, i buljila je u ekran laptopa.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 13

Originalni tekst