Donald Tramp je iskoristio svoja ovlašćenja da naredi značajno smanjenje cena lekova na recept u SAD, u pokušaju da ih uskladi sa cenama u drugim razvijenim zemljama, piše Gardijan.
Planovi, prvi put objavljeni u objavi na društvenim mrežama u nedelju, izazvali su oštar pad cena akcija proizvođača lekova u ponedeljak. Međutim, ovaj pad se kasnije preokrenuo usled rastućeg skepticizma da će reforme biti tako drastične kao što je obećano.
Šta Tramp predlaže?
Njegova naredba upućuje američkog sekretara za zdravstvo, Roberta Kenedija, da pošalje ciljane cene farmaceutskoj industriji i započne pregovore u roku od 30 dana kako bi se cene smanjile sa trenutnih nivoa. SAD trenutno plaćaju daleko najviše za svoje lekove.
Ako pregovori zapnu, Kenediju je naloženo da primeni model cena „najpovlašćenije nacije“ i ograniči cene u SAD na najniže stope koje plaćaju druge bogate zemlje. Na konferenciji za novinare, predsednik SAD je rekao da bi to značilo smanjenje cena između 59% i 90%.
Zdravstveni zvaničnici su rekli da će, za razliku od sličnog pokušaja u Trampovom prvom mandatu, nova politika ciljati ne samo Medicare, program koji finansira vlada SAD i pokriva osobe starije od 65 godina, već i Medicaid, za ljude sa niskim primanjima, kao i tretmane pokrivene privatnim zdravstvenim osiguranjem.
Zvaničnici su takođe rekli da je razumno pretpostaviti da će lekovi za mršavljenje poznati kao GLP-1, poput Wegovy, Ozempic i Zepbound, biti uključeni. Tramp je pomenuo „lek za mršavljenje“ i rekao da je postao svestan ogromnih razlika u cenama kada mu je biznismen rekao da je kupio Ozempic za 88 dolara (67 funti) u Londonu, dok je u Njujorku za njega platio 1.300 dolara.
Zar ovo već nismo videli?
Trampovi pokušaji tokom poslednjih meseci njegovog prvog mandata da smanji cene lekova obustavljeni su na saveznom sudu. Taj plan „najpovlašćenije nacije“ povezao bi nadoknade za 50 lekova od strane Medicare-a sa najnižim cenama koje plaćaju određene druge zemlje.
Savezni sudija je blokirao ovu meru nakon što je presudio da administracija nije dala javnosti priliku za komentarisanje. Bajdenova administracija je odustala od predloga pod pritiskom bolnica i farmaceutskih kompanija, ali je prošle godine Medicare prvi put započeo pregovore o nekim cenama, na osnovu Zakona o smanjenju inflacije.
Kako bi ovaj sistem funkcionisao u praksi?
U izvršnoj naredbi nema mnogo detalja i nejasno je kakav bi, ako ikakav, uticaj imala na milione Amerikanaca sa privatnim zdravstvenim osiguranjem. Savezna vlada ima najveću moć da utiče na cene lekova pokrivenih Medicare-om i Medicaid-om.
Eksperti su rekli da nova politika vrši pritisak na menadžere farmaceutskih beneficija (PBM), „posrednike“ poput Cigna, CVS i UnitedHealth, koji pregovaraju o cenama lekova sa farmaceutskim kompanijama u SAD. Bela kuća želi da proizvođači lekova prodaju više proizvoda direktno pacijentima.
Glavna američka lobistička grupa, Farmaceutska istraživanja i proizvođači Amerike (PhMRA), rekla je da su SAD jedina zemlja na svetu koja dozvoljava PBM-ovima, osiguravajućim društvima i bolnicama da uzmu 50% svakog dolara potrošenog na lekove, i da iznos koji odlazi posrednicima često premašuje cenu u Evropi. „Davanje ovog novca direktno pacijentima smanjiće troškove njihovih lekova i značajno smanjiti razliku sa evropskim cenama“, rekli su.
Farmaceutska industrija će verovatno snažno uzvratiti na predložene reforme. Grupa za istraživanje zdravstvenih politika KFF rekla je za NBC News da „očekuje da će farmaceutska industrija upotrebiti svaki pravni argument protiv ovog predloga“. Međutim, AstraZeneca i proizvođač Wegovy-ja i Ozempic-a, Novo Nordisk, zauzeli su pomirljiv stav, rekavši da će sarađivati sa donosiocima politika.
Kakav bi uticaj ovo moglo imati?
Programi Medicare i Medicaid zajedno čine dve petine prodaje lekova u SAD. Analitičari UBS-a su izračunali da bi evropski proizvođači lekova mogli pretrpeti prosečan pad profita od 6% ako se uvedu cene „najpovlašćenije nacije“ za 50 najprodavanijih lekova u SAD, dok bi američke kompanije imale pad od 10%.
Bristol Myers Squibb i Pfizer bi bili najteže pogođeni među američkim farmaceutskim kompanijama, a Eli Lilly najmanje, dok bi u Evropi AstraZeneca i Novo Nordisk podneli najveći teret, a GSK i Sanofi najmanje.
PhRMA je upozorila da bi planirana smanjenja cena „ugrozila stotine milijardi dolara koje naše članice planiraju da ulože u Ameriku“. Profiti od cena lekova u SAD dugo su pomagali finansiranje razvoja novih tretmana koji se koriste širom sveta.
U poslednjih nekoliko nedelja, velike farmaceutske kompanije objavile su niz velikih investicija, u ukupnom iznosu od skoro 200 milijardi dolara, dok su pokušavale da spreče pretnju sektorskom carinom. Kako SAD ostaju najveće tržište za većinu međunarodnih proizvođača lekova, malo je verovatno da će Trampova naredba poremetiti te investicione planove.
Kako funkcioniše određivanje cena lekova u svetu?
Vlade u Velikoj Britaniji, EU i drugim zemljama određuju cenu lekova direktnim pregovorima sa farmaceutskim kompanijama i često plaćaju manje. Proizvođači lekova nude tiered pricing, sa cenama koje variraju u zavisnosti od zemlje destinacije i većim popustima za siromašnije nacije.
Wegovy ima katalošku cenu od 1.349 dolara za mesečnu zalihu u SAD, dok u Velikoj Britaniji početna doza košta od 130 funti mesečno, a u Nemačkoj lek košta između 170 evra (143 funte) i 300 evra mesečno. Demokratski senator Berni Sanders, predsednički kandidat 2020. godine, nazvao je SAD „kravom muzarom Novo Nordiska“.
Studija iz 2021. godine pokazala je da su cene lekova u SAD „značajno više“ nego u svakoj od 32 druge zemlje. U poređenju sa svim tim zemljama zajedno, cene u SAD bile su 256% više.
Šta ovo znači za pretnje carinama na farmaciju?
Izgleda da je sektorska taksa skinuta sa stola, a proizvodi su pošteđeni carina od 25% koje su pogodile druge sektore poput čelika, aluminijuma i automobila. Tramp je ranije ovog meseca nagovestio olakšicu, rekavši da će administracija SAD dati kompanijama „puno vremena“ da presele svoje operacije u zemlju pre nego što se suoče sa „carinskim zidom“.
Post Views: 85
