G. Vlaovićdanas 07: 01

Foto: Jovana Stanković

Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte bi trebalo ukinuti jer ona na “duže staze” ne daje rezultate, smatraju trgovci gorivom i stručna javnost, a potrošačka udruženja dodaju da bi istovremeno trebalo ići i na smanjenje akciza koje značajno “pumpa” cene benzina.

Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je 10.februara 2022. godine kako bi se očuvao životni standard stanovništva u uslovima svetske energetske krize koja je dovela do značajnog rasta cena goriva što je istovremeno uzrokovalo i povećanje svih drugih roba i usluga.

Od tada nadležni svakog petka određuju i objavljuju maksimalno dozvoljene cene evro dizela i evro premijuma BMB95. Odlukom Vlade Srbije od 25. januara važenje Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte produženo je do 2. februara.

Inače formula po kojoj se izračunavaju najveće dozvoljene maloprodajne cene ne zavisi od cene sirove nafte na svetskim berzama već se kao reper uzima cena naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera. Parametar su dakle kotacije (poslednje cene po kojima se trguje) na toj berzi sa koje inače ne stiže gorivo koje se prodaje na pumpama u Srbiji.

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.

Vlast u Srbiji je svojevremeno ovakav način određivanja maloprodajnih cena goriva obrazložila time “da naftnim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u kriznim uslovima kada se ograničava maksimalna cena benzina i dizela treba omogućiti da ostvare profit”.

Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da mere poput Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte imaju efekta samo ako su kratkoročne, odnosno ako se tržišni principi trgovanja ne suspenduju na duži vremenski period.

– Ima smisla uvesti takve mere kako ne bi došlo do velikih poremećaja na tržištu koje stvara svetska energetska kriza jer to nije u interesu nikome. Takva mera je onda korisna i kada je kriza startovala uvele su je i mnoge druge zemlje a ne samo Srbija – objašnjava naš sagovornik.

Foto: EPA-EFE/SERGEY KOZLOV

Sa druge strane, odsustvo tržišnog formiranja cena goriva u dugačkom periodu, a u Srbiji je to već skoro pune dve godine, nosi i danak, ističe Mićović, te je jedan broj vlasnika benzinskih pumpi u našoj zemlji bio prinuđen da zatvori svoje objekte.

– Takođe, može se konstatovati da ograničenje najviših maloprodajnih cena stvara probleme za normalno poslovanje benzinskih pumpi i uredbu koja to omogućava je već odavno trebalo ukinuti – kaže Mićović.

On dodaje da je maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata manji problem za trgovce gorivom od činjenice da je ograničena cena dizela za poljoprivrednike na 179 dinara po litru.

– Situacija je takva da tu cenu može da podnese samo NIS. Ostali trgovci u zemlji za razliku od te kompanije nisu dužni da se pridržavaju te cene a oni to ne čine zbog toga što im je nabavna cena dizela veća od propisane prodajne za pumpe NIS-a. Shodno tome poljoprivrednici dizel po povlašćenoj ceni toče samo na pumpama te kompanije – objašnjava naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da nijedna administrativna mera kojom se ograničavaju cene nije dobra i da je mnogo bolje da cenovnu politiku određuje stanje na tržištu.

– Kada je mera ograničavanja maksimalnih cena goriva u Srbiji doneta očekivalo se da će cene brže početi da padaju što nije bio slučaj. Na taj način doneta mera nije imala efekta u suzbijanju inflacije.

Došlo je vreme da Vlada ukine uredbu koja propisuje ograničavanje maloprodajnih cena goriva i da je zameni drugim merama zaštite egzistencije građana u uslovima ekonomske krize – navodi naš sagovornik.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević takođe smatra da uredbu koja ograničava maksimalne cene goriva treba ukinuti ali i dodaje da je istovremeno potrebno smanjiti akcize i druge namete na cenu goriva koje propisuje država kako bi punila budžet.

– Osnovni problem je upravo u ogromnim zahvatanjima države u ceni benzina i to je razlog zbog čega je gorivo u Srbiji preskupo. U zemljama u okruženju gde su zahvatanja države manja cene goriva su niže nego što je to slučaj kod nas – kaže Bogosavljević.

Sa druge strane, bez obzira na stavove trgovaca benzinom, ekonomske struje i potrošačkih udruženja Vlada Srbije očito ne namerava da meru ograničenja cene goriva na pumpama ukida u skorije vreme.

Naime, iako je dosad tu odluku preispitivala svakog meseca prilikom poslednjeg produženja uredbe odlučeno je da ona traje narednih šest meseci. Po svemu sudeći u tom periodu ukidanja maksimalnih maloprodajnih cena neće biti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst