Siromaštvo na selu ima posledice na decu: To se vidi i u kasnijem školovanju i po zdravlju

Srbija je 21. oktobar, Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, dočekala sa sa nezavidnom statistikom. Svaki pet građanin je u riziku od siromaštva.

Skoro jedna od četiri žene u Srbiji živi u siromaštvu, a više od polovine žena u Srbiji je van radne snage u poređenju sa muškarcima, kod kojih je to 36,4 odsto.

Deca i stariji predstavljaju najugroženije grupe. Posebno deca na selu, gde je gotovo 30 odsto domaćinstava na selu siromašno u poređenju sa šest odsto onih u gradu. Ovo znači da su deca na selu u startu u nepovoljnom položaju.

Ana Prodanović iz UNICEF-a objašnjava da mesto stanovanja predstavlja važan parametar po kome se vide nejednakosti u Srbiji i to je jedna kombinacija nedostatka finansijskih sredstava i nedostatka kvaliteta i blizine usluga kojima to stanovništvo može da pristupi.

„Ova razlika ima posledice, naročito po decu. Mi to primećujemo po ishodima dece u kasnijem školovanju, u zdravstvenim aspektima i domenu socijalne zaštite. To su često deca koja su više izložena rizicima. To utiče kasnije na njihov životni ishod. Na tu grupu dece treba obratiti dodatnu pažnju i to ne samo kroz neke ciljane intevencije već je potrebna jedna vrsta optimizacije mreže svih usluga u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite kako bi ta deca imala pristup svim uslovima koji su im potrebni u tom ranom periodu“, napominje ona.

Prema rečima, Sarite Bradaš, psihološkinje i istraživačice Fondacije „Centar za demokratiju” razlozi za veće siromaštvo na selu su jednostavni.

„Prihodi na selu su mnogo manji od prihoda u gradu, odnosno njihove mogućnosti da dođu do posla su mnogo manje od onih koji su u gradu. Usmereni su na poslove koji se odnose na rad u poljoprivredi, koji su niskoproduktivni, slabo plaćeni i u kojima nema podrške države, ili na malobrojne poslove u trgovini. Oni nemaju mogućnost zapošljavanja u toj sredini. Ako je velika udaljenost do posla, to zahteva i troškove prevoza pa se ljudi verovatno usmeravaju na ono što im je dostupno u sopstvenoj zajednici.

Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da je siromaštvo u Srbiji mnogo veće nego što se zvanično objavljuje.

„Ti podaci nisu uporedivi sa podacima u inostranstvu. Mi polazimo od linije siromaštva koja je ispod svakog nivoa, koja ne može zadovoljiti nikakve potrebe čoveka. Ko može da živi od 10-12 hiljada dinara mesečno? U takvom stanju maltene sveopšteg siromaštva, irelevantno je da li je negde 20, a ovamo 30 odsto. To da ih je više siromašnih u selu nego u gradu može da bude i faktor naturalne potrošnje. Vi u selu imate prihode koji se ne valorizuju novcem, a i sigurno da je u gradovima veći standard, jer su razvijeniji, u njima su koncentrisani državna služba i firme, veća je zaposlenost. Ti faktori mogu da utiču na to da je veće siromaštvo u selu nego u gradu, ali poenta je u tome da je siromaštvo u Srbiji veliko i da mi nažalost nemamo pravu sliku o tome kakvo je siromaštvo i da se ni institucije, ni političke partije, pa čak ni crkve, ne brinu mnogo o tako velikom broju siromašnih”, poručuje on.