Sirijska vlada između zaštite manjina i nasilja nad njima

Sukobi između Druza i Sunita u Suvejdi samo su najnoviji slučaj nasilja nad manjinama u Siriji. Smer vladine politike ostaje nejasan. Barem u nekim slučajevima vladine snage bile su umešane u sukobe.

Primirje u Suvejdi ponovo je uspostavljeno – objavio je sirijski ministar obrane Marhaf Abu Kasra u utorak (15. jul). Međutim, prikazi trenutne situacije se razlikuju, a mnoge informacije nije moguće nezavisno proveriti.

Pre toga, trupe Ministarstva odbrane ušle su u grad udaljen oko 100 kilometara južno od Damaska kako bi prekinule nasilje između Druza i sunitskih beduina koje je izbilo u nedelju. Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Londonu, od nedelje je ubijeno više od 200 ljudi, a mnogi su ranjeni.

Prema SOHR, pre nekoliko dana sunitski beduini pretukli su i opljačkali jednog druskog mladića na magistralnom putu između Damaska i Suvejde. Kao odgovor na to, druski borci navodno su oteli beduine – što je zatim dovelo do eskalacije nasilja.

Novinar Ajmen Džavad al Tamimi, specijalizovan za Siriju i Irak, izveštava da su se Druzi u početku opirali sirijskim vladinim trupama, ali su im potom ipak predali oružje.

Ali u utorak poslepodne SOHR je izvestio da su snage Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, zajedno sa savezničkim borcima iz beduinskih redova, u glavnom gradu južne pokrajine Suvejdi pogubile 19 civila iz verske manjine Druza. Čak ni proglašeno primirje nije dovelo do pune stabilnosti situacije.

Poslednjih dana izraelska vojska takođe je više puta gađala sirijske vladine trupe. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Izrael Kac u zajedničkoj izjavi naveli su da Izrael želi da spreči da sirijska vlada nanese štetu druskoj manjini.

Između sukoba interesa i kriminala

Najnoviji sukobi u Suvejdi očigledno su pre svega posledica sukoba interesa različitih društvenih grupa, kaže Bente Šeler, ekspertkinja za Siriju iz nemačke Fonacije Hajnrih Bel. „U Siriji mnoge grupe smatraju da njihovi interesi ili prava nisu dovoljno uvaženi. U poređenju s drugim grupama osećaju se uskaćeno, što zatim vodi ka nasilju.“ U Suvejdi se radi prvenstveno o sukobima za samoodržanje i raspodelu resursa – ali i o nasilnom kriminalu, koji je povezan s nekadašnjim procvatom krijumčarenja droge u tom području.

Često, međutim, i verski motivi igraju ulogu. Još u maju je u Džaramani, jugoistočno od Damaska, došlo do nasilnih sukoba između Druza i radikalnih islamista. Ovi drugi su, barem delom, bili povezani s vladom. Te ekstremističke grupe očigledno nisu htele da tolerišu Druze, koji ne pripadaju islamu.

Sirijske snage bezbednosti – prožete ekstremistima?

Iz sličnih razloga došlo je i do nasilnih obračuna između Alavita i džihadista u martu ove godine, u kojima su, kako se čini, učestvovali i pripadnici vladinih trupa. Tada je ubijeno više od 1.300 ljudi. Porodica Asad takođe potiče iz redova Alavita. Mnogi Sirijci u Alavitima vide pristalice bivšeg režima.

Sukob je izbio nakon napada militantnih pristalica Asada na vladine trupe. Sukobi su se proširili, a počinjeni su i zločini protiv nedužnih alavitskih civila. Novinska agencija Rojters rekonstruisala je u istraživanju objavljenom krajem juna komandni lanac koji, kako se čini, vodi sve do Ministarstva odbrane u Damasku. „Napadači bliski vlastima često su pljačkali, uništavali ili spaljivali kuće svojih žrtava“, navodi se u izveštaju.

Ipak, nema kompletna vlada u Damasku simpatije za džihadiste – „za to je jednostavno previše pluralistička“, kaže za DW Andre Bank, sirijski stručnjak s hamburškog Instituta GIGA za bliskoistočne studije. Međutim, trebalo bi se zapitati kako će se stvari odvijati ako vlada nema pod kontrolom lokalne aktere nasilja – pa ni delove sopstvenih trupa. I šta to znači za zemlju ako delovi vlade odobravaju nasilje ili čak pozivaju na njega. „U tom slučaju, možemo očekivati nastavak masovnih međuverskih sukoba“, kaže Bank.

Al Šara pod pritiskom

Otvoreno je pitanje da li će aktueleni politički vođa zemlje, Ahmed al Šara, u budućnosti uspeti da spreči masovno nasilje među svojim sunarodnicima. Nakon što je američki predsednik Donald Tramp početkom jula ukinuo sankcije svojoj zemlji protiv Sirije, Al Šara verovatno ima još veći interes da razvija dobre odnose sa zapadnim državama. A one zauzvrat imaju visoka očekivanja kada je reč o zaštiti manjina u zemlji.

Da Al Šara to teško može da ispuni, pokazao je samoubilački napad krajem juna na hrišćane u Damasku. Tada je u jednoj crkvi ubijeno 25 ljudi. Od tada sirijski hrišćani zahtevaju od vlade veće napore za njihovu zaštitu. U suprotnom, rekli su neki od njih u razgovoru za DW, razmišljaju o napuštanju zemlje.

Manjak volje za rasvetljavanjem

Sirijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova za napad optužuje terorističku organizaciju Islamska država (IS). Međutim, ništa nije dokazano, kaže Bente Šeler. „U javnoj raspravi spominjana su i druga imena“, recimo naoružane grupe u kojoj se bore bivši članovi Hajat Tahrir al Šama (HTS). Al Šara je pre pada Asada bio vođa HTS. „Za njega bi naravno bilo lakše da prebaci odgovornost za napad na IS“, kaže Šeler.

Ni ponašanje sirijske vlade nakon zločina nad Alavitima mnogim Sirijcima ne uliva poverenje. Vlada je doduše obećala formiranje istražne komisije – ali ona do danas nije objavila nikakve rezultate. „Mnogi imaju utisak da vladi nedostaje ozbiljnosti, pa čak i volje za rasvetljavanjem“, konstatuje Bente Šeler.

Istovremeno, kažu i Šeler i Bank, Siriji jednostavno nedostaje novca. Vlada mora da ispuni brojne zadatke – od izrade novog izbornog zakona, preko obnove državnog aparata, pa sve do uspostavljanja federalne uprave.

To preopterećuje vladu, koja uz sve to mora da ima na umu i interese još jedne manjine: Kurda na severu zemlje. Oni žele da ostanu u sastavu sirijske države, ali istovremeno traže dalekosežnu autonomiju. Ujedno se bore protiv turske vojske, koja je već godinama prisutna na severu Sirije. I s tim izvorom sukoba vlada Ahmeda al Šare moraće se još dugo da se suočava.