IgaBiva
Još jedan od onih „hype“ filmova. Ryan Kyle Coogler jeste čovek koji iza sebe ima Black Panther: Wakanda Forever, Black Panther, Creed i Fruitvale Station, ali, jednostavno, njegov senzibilitet ima nešto što mi smeta. Superherojska epopeja o Crnom panteru čak mi je dramaturški mnogo slabija nego ona o crnom bokseru, a pogotovo njegovom prvom dugometražnom filmu, a ni s Sinners se baš proslavio (uprkos skoro nepodeljenom eminentnom kritičarskom mišljenju, kako stranom, tako i ovdašnjem).
Šta mi smeta u Sinners?
Prvo i najvažnije – pre skoro 30 godina Robert Rodriguez i Tarantino snimili su From Dusk Till Dawn, a Sinners na neki uvrnuti način izgleda kao svojevrsni „već viđeno“. Uz dodatak, recimo, Ragtime ili nekog tako filma o istoriji američkog juga, vremenu kada KKK zlostavlja crnu populaciju, a muzika zvana blues postaje uteha i nada životne inspiracije. Međutim, Coogler je sve to spakovao u čudnu mešavinu „horor-gotovo mjuzikla“, u kome pojedine scene parodiraju sebe (pa tako, recimo, belci-vampiri plešu kao da su statisti isti oni iz legendarnog spota „Thriller“ Majkla Džeksona. Samo što Michael B. Jordan, u ulozi glavnih blizanaca, mafijaša koji se vraćaju u rodni gradić na jugu, nakon što su brdo love zaradili kao pomoćnici Ala Kaponea u velikom gradu, nikako nije po zanatstvu spretan kao već spomenuti Michael Jackson.
Elem, ta dva brata-blizanca imaju nameru da u svom prašnjavom gradiću otvore bluz-klub „samo za crnce“. Okupljaju ekipu muzičara, a tu su i njihove bivše ljube, s kojima baš nisu jasno definisani odnosi šta sada i kako da rade (druga ozbiljna zamerka – ti „sporedni likovi“ apsolutno su nedorečeni i na nivou „razglednice“). Međutim, braća Jordan ne znaju da u istom kraju obitava i zli vampir (raspevani), koji ide okolo i svojim zubima seje horde sledbenika (u još jednoj besmislenoj sceni – ne objašnjava se otkud on uopšte tu, već se na jednu farmu sklanja pred progonom lokalnih indijanaca – koji, zatim, potpuno nestaju iz filma???). Tako, u odsudnoj noći dolazi i do konačnog obračuna s posetiocima novootvorenog blues-klaba i zlih vampira beličaste kože…
Shodno svemu doživljenom, mišljenja sam da Sinners predstavlja podnošljivu zabavu, ali nikako nešto više od toga. Donekle kapiram „masovno oduševljenje“, ali, za nas, malo „zahtevnije“ gledaoce, s dužim filmofilskim stažom, hrabro tvrdim da je Sinners prepatetičan pokušaj da se bude novi Rodriguez/Tarantino. Uprkos tome što je muzika, zaista – dobra!
