IgaBiva
Jedan nesvakidašnji film, vredan pažnje istinskih filmofila. Ben Foster, možda, i u ulozi svog života. Film koji podseća na senzibilnu mešavinu impulsa Kronenbergovog Crash i Majkl Daglasovog Falling Down, a opet je stotinama milja drugačiji od njih…
Ben je uzoran muž i otac malenog Maxa. Ima dobar posao, a sada se s porodicom seli i u novu, mnogo veću kuću, na obodu grada, izolovanu od svih iskušenja. Bar je tako mislio. Jer, kuća se nalazi na samom uglu dvosmernog krivudavog puta, tamo gde je znak za opasno skretanje zarastao u šiblje i teško vidljiv. „Kuća iz snova“ dugo je prodavana i Ben se čudio zašto je toliko trebalo agentima za nekretnine. Sada, kada se uselio – zna! Jer, sudari, često i fatalni, često se baš tu dešavaju, na toj zavojnici…
Ben, vremenom, postaje čudno fasciniran sudarom i opsednut željom da spasava živote unesrećenih. Tako počinje da istražuje identitete žrtava, upisuje kurseve za pružanje prve pomoći, nabavlja lutke da bi krišom vezbao kako da pruži veštačko disanje, zapostavlja svoj pravi posao… Takve fiksacije loše će se odraziti i na njegove ukućane, a pogotovo kada mali Max bude svedok jednog ugljenisanog tela. Benovoj ženi Rachel (Cobie Smulders) sve je jasnije da zbog očuvanja psihičkog zdravlja njihovog deteta moraju da napuste novokupljenu kuću. Ben se protivi…
Reditelj Jason Buxton je Kanađanin, koji je pre ovog snimio još samo jedan dugometražni film – devetostruko nagrađivanu oporu maloletničku dramu Blackbird iz 2012. godine. Dvanaest godina kasnije vraća se na scenu s, za sada, trostruko nagrađivanim Sharp Corner, između ostalog ovenčanim i priznanjem Udruženja kanadskih scenarista za najbolje godišnje ostvarenje. Jer, ovaj film jeste glasna i upozoravajuća studija ličnosti, govoreći o stranputicama kojima ona može da pođe u slučaju da se izmeni samo jedan šraf u načinu funkcionisanja njene krajnje intime. Ben (Josh u filmu) postaje ratrzan između odanosti porodici i smernog čoveka i osobe koja mora da preduzme „višu akciju“ kako bi dokazao da njegove slutnje i predubeđenja imaju konačan smisao. Ovo je priča o empatiji i žrtvovanju, mračnim putevima naše psihe i iskušenjima sjaja koje nam život nudi u zamenu za vlasništvo nad našom dušom…
Veoma interesantno ostvarenje, namenjeno pre svega onima koji od filmske umetnosti žele provokaciju, pa makar ona bila i „sporogoreća“, bez zalaženja u spektakularne trilerske rafinmane, zabacivši snažno bilo koju drugu žanrovsku odrednicu osim one jasno izdefinisane totalno dramske, nudeći samo „jednu običnu priču“ o ubeđenosti čoveka da je nesalomivo biće. Ovde je „triler“ i „horor“ u nama samima, dušama protagonista, naočigled jednostavnih i potpuno običnih ljudi, koji žele samo da žive svoje živote… ali im taj život ne da…
I ta „jednostavnost“ jeste ono zbog čega ovaj film vredi svakog minuta…
