Шест битака у историји Русије у којима су учествовали МИЛИОНИ људи
Историја

17 фебруар 2022


Борис Јегоров
Аркадиј Шајхет/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Нису се сви учесници борили на првој линији фронта али су својим напорима у позадини дали велики допринос победи над непријатељем.

1. Битка за Москву

Одбрана Москве

Одбрана Москве

Аркадиј Шајхет/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Окршај за главни град Совјетског Савеза трајао је од октобра 1941. до априла 1942. године. У њега је са обе стране било увучено око 7 милиона људи. Једна од најкрупнијих битака у историји човечанства почела је тешким поразима Црвене армије на прилазима престоници. Само у „Вјаземском котлу“ совјетске трупе су имале око 900.000 убијених, рањених, несталих и заробљених.

Почетком децембра, у најкритичнијем тренутку битке, Вермахт је пришао Москви на свега неколико десетина километара и припремао се за одлучујући напад. „Може се претпоставити да у овом тренутку непријатељ не поседује значајније јединице са комплетним људством које би могао да искористи као резерву“, закључила је 3. децембра Врховна команда копнених трупа Вермахта.

Убрзо се испоставило да су Немци потценили могућности Црвене армије. Совјетске трупе су у главном граду припремиле доста резервних снага и већ 5. и 6. децембра су прешле у велику контраофанзиву. Измрцварена жестоким отпором на који је наишла, немачка војска се успаничила и почела великом брзином да одступа од Москве. Црвена армија је ослободила неколико области и одбацила Немце 150-250 километара од главног града. Њено напредовање заустављено је тек у пролеће 1942. године.

2. Стаљинградска битка

Стаљинградска битка

Стаљинградска битка

Аркадиј Шајхет/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Најважнија битка Другог светског рата била је један од најкрвавијих окршаја у историји човечанства. У њој је са обе стране учествовало преко два милиона војника, од тога је око милион људи погинуло у борбама, умрло од рана у болницама и нестало без трага.

Губитак града на Волги могао је бити катастрофалан по Совјетски Савез. Вермахт би добио могућност да ослободи велике резерве и да их усмери на Москву са југа, а уједно да настави свој „поход на нафту“ на Кавказу, где се у то време производило преко 70% „ратне крви“ у Совјетском Савезу.

Средином новембра совјетске трупе су биле притиснуте уз Волгу и држале су само неколико мањих енклава на обали. Немци су већ били надомак победе, али је 19. новебра 1942. године Црвена армија у операцији „Уран“ напала слабе румунске дивизије, које су покривале крила док су Шеста и Четврта тенковска армија водиле уличне борбе у граду. Тако се 300.000 немачких војника нашло у клопци. Те трупе су уништене почетком 1943. године. Тријумф у Стаљинграду био је почетак коренитог преокрета у Другом светском рату.

3. Курска битка

Совјетске трупе Воронежског фронта у контранападу иза тенкова Т-34 код Прохоровке за време Курске битке.

Совјетске трупе Воронежског фронта у контранападу иза тенкова Т-34 код Прохоровке за време Курске битке.

Министарство одбране РФ

У лето 1943. године немачке трупе су покушале да поврате стратешку иницијативу у рату, изгубљену после Стаљинграда. У крвавим борбама на Курском фронту са обе стране је учествовало око четири милиона људи, преко 13.000 тенкова и самоходних артиљеријских оруђа, а такође 12.000 авиона.

Немци су напали са две стране према центру у намери да опколе и униште снаге Црвене армије на подручју Курске избочине, али су наишли на упоран и жесток отпор совјетских снага. „Био је то прави кошмар и пакао“, написао је касније тенкиста Владимир Толстиков, говорећи о тенковском окршају код Прохоровке. „Толико смо се приближили фашистичким тенковима да више није било могуће отварати паљбу из топова па смо искакали напоље и борили се са непријатељем прса у прса. Свако је дохватио што му се нашло при руци – маљ, нож, пиштољ… Бог је мене поштедео и у том тешком окршају…

Немци су уз велике губитке успели да напредују само неколико дестина километара. Ускоро су зауставили офанзиву и били су принуђени да пређу на одбрану. „Са прекидом операције ’Цитадела’ иницијатива на Источном ратишту коначно је прешла у совјетске руке“, констатовао је генерал-фелдмаршал Ерих фон Манштајн.

4. Битка за Дњепар

Први украјински фронт. Форсирање Дњепра. Војници на сплавовима прелазе на десну обалу Дњепра.

Први украјински фронт. Форсирање Дњепра. Војници на сплавовима прелазе на десну обалу Дњепра.

Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Повлачећи се под притиском Црвене армије немачке трупе су се кретале према Дњепру јер је он имао моћну линију одбрамбених утврђених положаја која се звала Источни бедем (Восточный вал). Задатак совјетске команде је био да се непријатељу не дозволи задржавање на тој важној стратешкој линији.

У борбама за Дњепар учествовало је четири милиона војника са обе стране. Чим би стигле до обале совјетске дивизије нису чекале опште наређење и истог тренутка су форсирале реку. „Захваљујући упорности, смелости и херојству совјетских трупа, као и високој оперативној вештини командира и команданата на свим нивоима постигнут је сјајан успех у форсирању реке и заузимању мостобрана на десној обали реке“, написао је касније маршал Иван Коњев, који је у то време командовао Степским фронтом: „Трупе нашег фронта су у жестоким борбама успеле да задрже, па чак и да успешно прошире све заузете енклаве, направивши од њих стратешке положаје“.

Таквих енклава није било много али су оне 1944. године одиграле кључну улогу у ослобађању територије Украјине западно од Дњепра. Целовитост Источног бедема је нарушена, после чега је Трећи рајх изгубио сваку шансу да води доготрајни рат на територији Совјетског Савеза.

5. Операција „Багратион“

Два уништена непријатељска тенка Panzer IV 20. Панцер дивизије и мртви чланови посаде. Совјетски војници код Бобрујска.

Два уништена непријатељска тенка Panzer IV 20. Панцер дивизије и мртви чланови посаде. Совјетски војници код Бобрујска.

Public domain

У лето 1944. године Црвена армија је показала Вермахту како изгледа блицкриг на совјетски начин. У Белорусији је 23. јуна почела свеобухватна операција „Багратион“ у којој се преко 1,5 милиона совјетских војника сударило са 800.000 војника немачке групе армија „Центар“.

Моћна непријатељска одбрана је пробијена захваљујући синхронизованим дејствима четири совјетска фронта, паметно примењеној авијацији и артиљерији, и вештом коришћењу крупних тенковских формација и јединица. За два месеца борбе Црвена армија је напредовала 600 километара на запад, ослободила територију Белорусије и део Пољске, и стигла до прилаза Варшави и Источној Пруској. „Муњевитост напредовања ваших армија је фантастична“, написао је председник САД Френклин Рузвелт Стаљину 21. јула 1944. године.

Група армија „Центар“ је доживела потпуни слом – имала је пола милиона убијених, рањених или несталих без трага. Међутим, и Црвена армија је скупо платила ту победу. У јуришима на непријатељске одбрамбене положаје изгинуло је 178.000 совјетских војника а 587.000 је рањено.

6. Битка за Берлин

Борбе на улицама Берлина.

Борбе на улицама Берлина.

Виктор Тјомин/Национални музеј Републике Мариј Ел/russiainphoto.ru

У пролеће 1945. године Трећи рајх је одбројавао своје последње дане, али су Немци и поред тога успели да ради одбране своје престонице концентришу снаге које су бројале између 800.000 и милион војника. Трупе Црвене армије које су намеравале да се пробију у „јазбину звери“ бројале су нешто преко два милиона војника.

Пробијајући дубоко ешелонирану немачку одбрану и одбијајући многобројне непријатељске контранападе, совјетске трупе су 25. априла стегле обруч око града. „Јуриш на Берлин је био праћен тешким уличним борбама“, сећао се касније Владимир Антонов који је служио у 301. стрељачкој дивизији: „Видели смо како стрељачки водови, покривени из свих врста оружја, јуришају на подруме, прозоре и врата околних зграда. Борба се водила за сваки подрум и сваки спрат, за сваку зграду и свако насеље. Сви су нестрпљиво чекали да се на прозору највишег спрата или на крову појави црвена застава, што је значило да је зграда заузета…“

Опкољени берлински гарнизон је капитулирао 2. маја. Поједине јединице нису хтеле да положе оружје и покушале су да се пробију на запад, али су и оне уништене или растеране. У Берлинској операцији изгинуло је преко 80.000 совјетских војника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article

(Visited 2 times, 1 visits today)