Vranjanci ne kriju ponos na svog slavnog sugrađanina koji je, ipak, najveći deo svog života proveo u Beogradu gde je radio i stvarao, često ga svojataju i totemizuju, pa je mnoge od njih razgnevila serija Nečista krv koja se od decembra emituje na Javnom servisu Radio televizije Srbije (RTS).

Dijalekat i način govora, likovi iz različitih dela koji se pojavljuju zajedno u seriji, činjenica da se nije snimalo u Vranju već na specijalno izgrađenim lokacijama pored Beograda… samo su neke od zamerki Vranjanaca koji ne kriju sablazan nad rediteljskim radom Milutina Petrovića po scenariju koji je Vojislav Nanović napisao pre gotovo pola veka, a koji je proglašen najboljim na letošnjem Festivali filmskih scenarija u Vrnjačkoj Banji.

Poređenje sa pornografskim filmom

Ipak, najveća kritika autorima serije, koja u Srbiji beleži milionsku gledanost vikendom, odnosi se na način na koji su prikazane Vranjanke, glavne junakinje Nečiste krvi, pa je poznati lokalni advokat Dragan Nika Nikolić seriju uporedio sa pornografskim filmom.

Navodno, tvrde Vranjanci i Vranjanke, koji se često identifikuju sa piscem ali i njegovim junacima, Borine junakinje nisu bile “razvratne bludnice”, kako serija pokušava da ih prikaže, već jedne “smerne žene odane svojim muževima i pravoslavnoj veri”.

Oni koji brane autorske slobode, poput novinarke Sanje Petrov, ironično odgovaraju na kritike: “Ma, da, kako da ne”.

Ako se iz otomanske atmosfere Nečiste krvi vratimo u sadašnjost, onaj stranac sa početka teksta ni po čemu ne bi mogao ni da nasluti da se našao u gradu Koštane, Gazda Mitketa, Tašane, Sofke ili Hadži Trifuna, nosećeg lika serije u izvođenju Dragana Bjelogrlića.

Partizanski put, koji od južnog ulaza u grad vodi ka centru, jedna je razrovana ulica duž koje niču objekti u potpunom neskladu sa slikom starog Vranja.

Slično je i u užem gradskom jezgru prepunom novogradnje, butika i kafića, dok je koliko-toliko autentična ostala Baba Zlatina ulica, u kojoj se nalazi i kuća Bore Stankovića pretvorena u spomen muzej.

Baba Zlata je, inače, bila piščeva baka koja ga je odgajala i na osnovu čijih priča je Stanković kasnije, mnogo posle oslobođenja od Osmanlija, kreirao brojne svoje književne junake i dela u kojima sve vrvi od strasti, patnje, neuzvraćanih ljubavi i incestuoznosti.

Serija skrnavi Borino delo

Ljudi iz drugih delova Srbije i iz regiona inače o Vranju gaje stereotip da se ovde na svakom koraku peva i igra, da na svakom uglu zanosno devojke njišu bedrima sve udarajući u daire, da u kafanama sede boemi koji svoju tugu utapaju u čokanje rakije dok ih svojom muzikom teše muzičari.

Naravano, u stvarnosti to nije tako. Vranje, koje je nekada bilo jedan od industrijskih centara bivše SFRJ, danas deli sudbinu većine gradova u Srbiji gde se ljudi bore sa siromaštvom i kako da prežive “od prvog do prvog”.

I pored svega, ispostavilo se da je serija Nečista krv glavni i najveći problem jer navodno skrnavi i samo Borino delo ali i njegove sugrađane kao i Vranje.

Najoštrija u javnim kritikama je spisateljica i profesorka književnosti Branka Marković koja je “toliko ljuta” da, kako kaže, “ne postoji dovoljno dobra opisna rečenica za moja osećanja prema onome što se čini i radi sa predivnim Borinim delom i njegovim likovima”.

– Borino delo i likovi su Vranje predstavili u tradicionalnom i domaćinskom svetlu gde je žena bila ravna ikoni i toliko zloupotrebljavana od jutra do mraka, jer je bila poput najodanije sluškinje u svojoj porodici, a od tolikog posla i muka, briga, nije imala vremena ni da misli o svojim pravima a kamo li 24 sata da razmišlja o fizičkom zadovoljstvu! – navodi Markovićeva.

Prema njenom mišljenju, serija je zasnovana na neistinitim događajima Borinih dela gde su svi njegovi likovi zloupotrebljeni i date su im radnje, razmišljanja i osećaji kojih bi se i Bora postideo, iako je izdaleka pisao o „nečistoj krvi“ (rodoskrvnuću), pojavi karakterističnoj za celu Srbiju.

– Zamislite vi to, Srbija čekala da vidi kako se vranjske devojke, udovice i žene gole frljav u postelje svojih gazdi i adžija i po cel d’n misliv na onej rabote! – objašnjava na dijalektu profesorka.

Ona kao ilustraciju prepričava jednu od scena iz poslednje epizode:

– Videćete Tašanu, udovicu u drami našeg Bore koja živi poput svetice, u mračnim sobama vranjskog doma jer belo videlo ne sme da vidi posle muževljeve smrti koja se podala iz ljubavi samo Sarošu, kasnije. Smernu, mučenu i sramežljivu ženu koja, iako je imala i svoje strasti i ljubavi i misli o drugom muškarcu a nije ih smela javno izreći, videćete je gde sedi na minderluku raspuštene kose, u skupocenoj kućnoj haljini od svile, polugolu i raskrečenih nogu, pa dok s cigaretom u ruci izazovno gleda vladiku – trese grudi pred slugom Božjim – ne skriva gnev Branka Marković.

Nastavak teksta čitajte na portalu Slobodna reč.

Izvor: Slobodna reč/ Al Jazeera Balkans

Serija Crna svadba vređa i ponižava Vlahe bruka i sramota na televiziji sa nacionalnom frekvencijom

Original Article