Indeks ekonomske klime (ESI) u Srbiji pao je u prvom kvartalu 2025. godine na 97,3 poena, što predstavlja pad od čak šest procentnih poena (p. p.) u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u izveštaju „Trendovi“.
Iako je ovaj nivo i dalje iznad pandemijskog proseka iz 2020. godine (91,5), ostaje znatno ispod pretpandemijskog nivoa iz 2019. godine, kada je iznosio 112,9.
Kako se navodi u izveštaju, indeks ESI, razvijen od strane Generalnog direktorata za privredu i finansije Evropske komisije (DG ECFIN), osmišljen je da meri percepciju proizvođača i potrošača o kretanjima i stabilnosti ekonomije, te se koristi kao važan pokazatelj za kratkoročne prognoze, analize i kreiranje ekonomskih politika.
Svi sektori beleže pad indikatora poverenja
Pad indikatora poverenja odražava negativna očekivanja u svim analiziranim sektorima, a najveći je zabeležen u sektoru usluga, i to za 7,9 p. p. u odnosu na prethodno tromesečje, odnosno poslednji kvartal 2024. godine.
Sledi trgovina na malo sa padom za dva procentna poena u istom vremenskom periodu, ali treba istaći da se ovaj sektor trenutno najbolje drži. Naime, u trgovini na malo indikator poverenja je na kraju marta imao najveću kvartalnu vrednost od 10,9 odsto, dok je taj pokazatelj pozitivan samo još u sektoru usluga.
Kada je reč o potrošnji stanovništva, indikator poverenja opao je za 1,9, u sektoru građevinarstva za 1,8 a u prerađivačkoj industriji za 0,9 procentnih poena.
PrintScreen/“Trendovi Q1 2025″, RZSPrintScreen/“Trendovi Q1 2025″, RZS
RZS u „Trendovima“ navodi da semafor ekonomske klime, kreiran na osnovu desezoniranih indikatora poverenja, ukazuje na to da se većina sektora nalazi u fazi recesije, dok su usluge i trgovina na malo u fazi usporavanja, sa klimom koja je i dalje pozitivna, ali se pogoršava.
Najteže pogođen sektor usluga
Indikator poverenja u prerađivačkoj industriji (ICI) zabeležio je pad od 0,9 p. p. i sada se nalazi 3,2 p. p. ispod dugoročnog proseka.
Glavni razlog za pad leži u pesimizmu u pogledu trenutnih porudžbina (-2,1 p. p.), dok su očekivanja za proizvodnju u narednom tromesečju blago pozitivna (+0,7 p. p.), navodi se u izdanju „Trendova“ za prvi kvartal ove godine.
Sa druge strane, sektor usluga je najteže pogođen. Indikator poverenja (SCI) pao je za 7,9 p. p. i sada je za 4,1 p. p. ispod dugoročnog proseka.
Sve tri komponente beleže pad, posebno potražnja u prethodnom i očekivana potražnja u narednom kvartalu (-8,6 p. p. i -8,7 p. p), dok je ocena ekonomske situacije u prethodnom periodu bila niža za 6,3 p.p. u odnosu na poslednji kvartal 2024. godine.
Indikator trgovine na malo (TCI) iznosi 10,9 odsto, što je pad od 2 p. p. u odnosu na prethodni kvartal, ali i dalje iznad dugoročnog proseka (8,7 odsto).
I ovde dominiraju negativna očekivanja: poslovna aktivnost u naredna tri meseca je procenjena kao slabija (-4,7 p. p.), kao i ona u prethodnom tromesečju (-1,2 p. p.), podaci su objavljeni u „Trendovima“.
Građevinarstvo i potrošnja u silaznoj putanji
U građevinskom sektoru, indikator poverenja (CCI) opao je za 1,8 p. p. i sada iznosi -3,7 odsto. Posebno je izražen pad očekivanja kada je reč o zapošljavanju u naredna tri meseca (-5,6 p. p.), dok ocene trenutnih porudžbina beleže rast (+1,9 p. p.).
Kada je reč o potrošačima, indikator poverenja takođe beleži pad od 1,9 p. p., iako ostaje iznad dugoročnog proseka za 1,7 p. p. Građani su posebno pesimistični kada je u pitanju opšta ekonomska situacija u narednoj godini (-4,6 p. p.), a sličan trend beleži se i u oceni finansijske situacije (-1,5 p. p. za prethodnu i -2,1 p. p. za narednu godinu).
Veza indeksa ekonomske klime i BDP
Činjenica da je ESI „koincidentni indikator“ za BDP, što znači da ispoljava promene kada i BDP, upućuje na to da se tako mogu primetiti i šire promenu ekonomskog pravca.
RZS ističe da je koeficijent korelacije između ESI i BDP-a 0,66, što pokazuje da ESI „relativno dobro prati“ kretanje BDP.
PrintScreen/“Trendovi Q1 2025″, RZSPrintScreen/“Trendovi Q1 2025″, RZS
Za razliku od Srbije, u „Trendovima“ piše da većina zemalja EU beleži neznatno poboljšanje ekonomske klime u prvom kvartalu 2025. (u odnosu na prethodni kvartal).
To je, kako je navedeno, uzrokovalo da ESI zabeleži rast sa vrednosti 96,1 za 0,4 p. p. Najveći rast očekivanja u EU zabeležen je u sektoru industrije, i to za 1,4 procentna poena.
Post Views: 32
