Dok su se prisećali žrtava Drugog svetskog rata, miliona onih koji su izginuli što za slobodu, što zbog nekih drugih ciljeva, trojica lidera – Rusije, Kine i Severne Koreje na Trgu Tjenanmen, takođe mestu brojnih žrtava – razgovarali su, simbolike li, o večnom životu.
Nije njih zanimao religijski večni život jer se za njega treba „žrtvovati“; više je to bilo ćaskanje o tome šta im sada nauka može pružiti.
Kako je Si Đinping zaključio, oni su skoro pa deca u sedamdesetim, s obzirom na vitalnost, zategnutost lica i poziciju moći. A naučno, ljudi bi u naše vreme mogli da dostignu dugovečnost od 150 godina, snimio je „vrući mikrofon“ njegovu konstataciju.
Opsesija dugovečnošću: Od Putina do svetskih milijardera
Čini se da je tema najviše zanimala Vladimira Putina, čija ćerka Marija Voroncova, vrhunska endokrinološkinja, inače, proučava dugovečnost zahvaljujući vladinim fondovima.
Putinov prevodilac preneo je reči, na kineskom: „Biotehnologija se kontinuirano razvija. Ljudski organi mogu da se iznova presađuju. Što duže živiš, to si mlađi i moguće je čak postići besmrtnost.“
Geopolitika i dugovečnost izgleda da idu ruku pod ruku u zemljama u kojima nema smenjivosti vlasti. Ali budimo pošteni: nije želja za dugim i kvalitetnim životom nešto ekskluzivno – svakako ne za vladare Rusije i Kine – niti je to nešto novijeg datuma.
Svi volimo i rastužimo se uz onu Fredijevu pesmu „Who wants to live forever“, ili „Forever young“, pogotovo kad znate kontekst. Ko ne voli da živi dugo i lepo?
Možda je besmrtnost samo više opsesija onih koji imaju šta da izgube.
To je najpopularnija tema za milijardere: Lari Pejdž, Džef Bezos, Mark Zakerberg, Sem Altman, Piter Til, svi ulažu milione u slične kompanije koje se bave istraživanjima i produženjem ljudskog veka.
Od Gilgameša do Staljina…
Za njom je tragao Gilgameš, još jedan vladar i junak, kralj Solomon je rekao da je ljudima usađena svest o večnosti, a istorija je puna strašnih priča o onima koji su na razne načine pokušavali da ostanu na zemlji, ne prezajući čiju će krv popiti i kome će se pokloniti.
Prvi kineski car je slao ekspedicije da pronađu mitsku zemlju sa napicima večnog života (zapravo, pio je smrvljenu živu i ubrzao smrt), a Aleksandar Veliki nije samo želeo da osvaja, već je tragao za mitskom šumom sa vodom života.
Verovatno očekivano, opsednut večnošću bio je i Staljin, koji je omogućio Aleksandru Mihajloviču Bogomolecu, ukrajinskom lekaru i revolucionaru, predsedniku Nacionalne akademije nauka Ukrajine, da produbi proučavanje životnog veka i dugovečnosti.
Na kraju, Staljin je, kako bi Si rekao, umro još mlad, u 74. godini, od šloga.
Ovu priču iz „prve ruke“ zna dr Dragoslav Popović, stručnjak za javno zdravlje koji je upoznao Olgu Bogomolec (i čuo celu priču), ćerku akademika (ali o tome drugi put), a o željama trojice lidera kaže:
„Meni je ovo super, kao ‘small talk’ bogova sa Olimpa, nakon što ih je fotograf ovekovečio kao grupu najmoćnijih ljudi na planeti, i to još muškaraca“, kaže dr Popović.
„I kao svaki small talk, više je onoga što nije izgovoreno nego što je izgovoreno. Kada Si kaže ’danas su ljudi u sedamdesetim još mladi’, a Putin odgovara ’ljudi su ranije retko dobacivali do 70, a pogledaj nas’, Kim verovatno pomisli: vas dvojica imate još po dvadeset godina da vladate, ali meni kao najmlađem ostaje bar pola veka. Taman. Putin je mogao reći ’evo ja sam prebacio 70, a nigde bore na licu’“, kaže on i dodaje:
„Ali priča tu ode u religioznom pravcu – danas sa dostignućima medicine, lečenjem i transplantacijom organa ljudi će živeti 150 godina. Ovaj sadašnji ljudski vek više nije vredan nikakve pažnje, kada će se koliko sutra živeti tako dugo? Pustite sadašnje živote, strpite se još malo, vidite da će životi koji dolaze biti mnogo duži… a i lepši. Možda ga provedete sa one 72 device, za koje već znamo da čekaju verujuće mučenike. U ovakvom društvu nije pristojno pitati ko će imati priliku da doživi tu dob. Kome će se organi presađivati kad krenu otkazivati redom? Od koga će se ti organi uzimati? Gde naći ‘rezervne delove’ za milijardu i po Kineza ili sto pedeset miliona Rusa? Hajde povratim ti vid operacijom, ali hoćemo li menjati noge kada počnu da klecaju ili mozak čim krene demencija? Bogovima je dopušteno ono što sirotinji nije.“
Rosatom razvija „štampanje“ organa
Zanimljivo je da je Putin, osim što je ćerki dao sav novac i poverenje za genetsko istraživanje, prošle godine naredio osnivanje istraživačkog centra Nove tehnologije očuvanja zdravlja, koji se fokusira na borbu protiv starenja ćelija, neurotehnologiju i druge inovacije namenjene produžavanju života.
Konglomerat nuklearne energije Rosatom saopštio je da razvija tehnologiju „štampanja“ ljudskih organa. Navodno, Mihail Kovaljčuk, omiljeni Putinov naučnik, predvodi ruska istraživanja o besmrtnosti.
„Duga je istorija priča i bajki o besmrtnosti i liderima, pogotovo u Rusiji“, kaže dr Popović.
„Od balsamovanog Lenjina, preko Staljina i profesora Bogomoleca koji mu je obećao besmrtnost, do Putinove kćerke, endokrinologa, koja radi na državnim projektima produženja života. Oko očekivanog trajanja života zaista ima štošta da se diskutuje. Prema podacima koji se sakupljaju svake godine, Kina je odavno na uzlaznoj liniji i danas žene u Kini žive skoro jednako dugo kao što je prosek u EU, preko 81 godinu. Muškarci u Kini mogu da očekuju nešto kraći život, ali su na dobrom putu. Sa druge strane, poslednje tri decenije Rusija je imala ozbiljnih uspona i padova koji su uzrokovani nekim životnim navikama i društvenim okruženjem (alkohol, saobraćaj, nasilje), ali i ratnim sukobima (pad početkom i krajem 90-ih) kao i pandemijom. Smrtnost od kovida je dovela Rusiju da joj prosečan životni vek u 2020. bude ispod 69 godina. Danas se vratio na iznad 72 godine, ali i to je daleko ispod evropskih i kineskih 80 plus. Najveći problem Rusije je nesrazmer između očekivanog trajanja života muškaraca i žena, koji je u stvari u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini najveći na svetu. Babuške se dobro drže i sustižu prosek razvijenih zemalja, ali muškarci su daleko ispod – tek nešto iznad 65 godina. Taman dođete do penzije i onda… ćao. Tu bi stvarno nešto moglo da se uradi i bez velike medicine i velike transplantacije organa.“
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 713
Post Views: 45
