Srbija bi u sektoru energetike trebalo da za stanovništvo i privredu obezbedi sigurno, dostupno i održivo snabdevanje energijom, uz smanjenje zavisnosti od uvoza, navedeno je u dokumentu „Društveni dogovor“, Odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koji je sačinjen na zahtev studenata, a u celini ga je objavio portal Prvi prvi na skali.
Osim toga među, kako je navedeno, ključnim društvenim interesima u energetici, koji treba da služe kao smernice za rad „izvršne vlasti oslobođene Srbije“, je i da je neophodno da se poštuju najviši standardi zaštite životne sredine, kao i očuva vlasništvo preduzeća u sektoru energetike.
U dokumentu je navedeno da hidroenergetski kompleks „Đerdap“ treba da ostane u funkciji snabdevanja domaćeg tržišta, uz poštovanje svih ekoloških standarda Srbije, uključujući zaštitu priobalja reke Dunav.
„Potrebno je ubrzati i završiti revitalizaciju postojećih hidroelektrana i preduzeti korake u konsolidaciji državne elektroprivrede kao jedinog vlasnika, upravljača i zastupnika interesa građana Srbije“, naveo je Odbor.
NEOPHODNO REVITALIZOVATI POSTOJEĆE HIDROKAPACITETE
Dodaje se da treba revitalizovati i sanirati postojeće hidrokapacitete, uključujući pripadajuće akumulacije u reverzibilnoj hidroelektrani (RHE) „Bajina Bašta“ i pumpno akumulacionom postrojenju „Lisina“.
„Neprimereno upravljanje i posledično klizište je načinilo značajne štete i smanjilo kapacitet RHE „Bajina Bašta“ za iznos uporediv sa kapacitetom planirane RHE „Bistrica“ i zato sanaciju odgovarajuće akumulacije u dolini reke Beli Rzav treba sprovesti bez odlaganja i u punom obimu“, ocenili su članovi Odbora.
Naglašava se i da je potrebno ubrzati ugovaranje i izgradnju nove RHE „Bistrica“, ali odustati od izgradnje RHE „Đerdap 3“ zbog „neusklađenosti planiranih ishoda sa društvenim interesom, zbog specifičnih geoloških i tehničkih problema kao i značajnog obima posledične devastacije nacionalnog parka Đerdap“.
Umesto izgradnje te hidroelektrane, potrebno je, kako je navedeno, razmotriti realizaciju drugih rešenja, drugačijih postrojenja i tehnologije skladištenja energije, koje imaju „prihvatljiv“ uticaj na prirodu.
POTREBAN JASAN PLAN GAŠENJA TERMOELEKTRANA NA UGALJ
Odbor je ocenio da bi trebalo napraviti jasan plan gašenja termoelektrana na ugalj do 2050, koji bi bio sinhronizovan sa planom razvoja površinskih kopova „Kolubara“ i „Kostolac“.
„Ovaj plan se mora jasno uskladiti sa planom dekarbonizacije sektora, na način koji bi osigurao snabdevanje, a da pri tome ne opterećuje privredu nepotrebnim ugljeničnim taksama“, navedeno je u dokumentu.
Kroz uvođenje strateške rezerve u energetskom sistemu Srbije, omogućila bi se, kako su ocenili, u prvoj fazi, konzervacija svih termoblokova, manjih od 300 MW i na ovaj način bi bio izbegnut uvoz uglja kao i duži rad termoblokova koji ne zadovoljavaju ekološke standarde zbog rada, bez odsumporavanja dimnih gasova, a ti termoblokovi bi se koristili samo u energetskim krizama.
Izgradnja novih gasnih elektrana trebalo bi, po oceni Odbora, da bude uslovljena postojanjem dugoročnih ugovora za kupovinu gasa.
Trebalo bi, dodaje se, omogućiti slobodan pristup prekograničnim gasnim transportnim kapacitetima na transparentan način, slično kao što je urađeno kod električne energije.
rešenje za karbonsku taksu
„Takse, koje nameće CBAM (prekogranično usklađivanje cene ugljenika EU radi zaštite životne sredine) treba kroz pregovore sa EU derogirati do 2030. godine. Nakon toga treba pregovarati o ulasku u ETS mehanizam EU (sistem trgovine emitovanim gasovima staklene bašte), uz pribavljanje sertifikata za dogovoreni obim emisija ugljen-dioksida (CO2), bez finansijske nadoknade u periodu do 2035-2040“, naveo je Odbor.
Dodao je da u dugoročnim planovima razvoja energetike ne može biti mesta za ugalj, naftu i prirodni gas.
„Korišćenje obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih i vetroelektrana, omogućava snabdevanje energijom sa manjim ugljeničnim otiskom i treba ga podržati sve dok je u skladu sa društvenim interesom, bez neprimerenog finansijskog opterećenja za državnu elektroprivredu“, ocenili su ti stručnjaci.
o obnovljivim IZVORIma ELEKTRIČNE ENERGIJE
Svi izvori električne energije, pa tako i vetroelektrane i solarne elektrane koje rade, priključene na mrežu, morale bi, naglašava se, imati obavezu da uzmu učešća u javnoj usluzi Garantovanog snabdevanja električnom energijom, proporcionalno udelu svoje godišnje proizvodnje u godišnjem bilansu proizvodnje električne energije u Srbiji, a po važećim cenama Garantovanog snabdevanja.
Solarne elektrane i vetroelektrane kao i drugi izvori električne energije imaju, kako navedeno, višestruki štetan uticaj na mikroklimu, ekosisteme i živi svet, a zauzimanjem zemljišta utiču na šume i radio komunikacije.
„Neki izvori električne energije stvaraju niskofrekventnu buku, dok baterijska skladišta, koja se grade uz solarne i vetroelektrane donose ozbiljne rizike požara i emisije toksičnih materija koje ugrožavaju okruženje i živi svet. Takođe, nakon isteka radnog veka, aktivni delovi, oprema i konstruktivni elementi solarnih i vetroelektrana većinom se ne recikliraju, već se moraju deponovati kao elektronski i opasan otpad, što zahteva prostor za trajno odlaganje“, navedeno je u dokumentu.
Zbog toga, kako su ti stručnjaci istakli, pre odobravanja gradnje novih obnovljivih izvora ebrgije (OIE) i svih drugih elektroenergetskih postrojenja, potrebno je rešiti problem deponovanja tog opasnog otpada, čiji trošak treba uračunati u cenu predate energije i uplaćivati u odgovarajući fond, kao i trošak od saniranja mogućih incidenata.
nuklearne elektrane samo sa onima koji isluženo gorivo preuzmu
Odbor je ocenio da su nuklearne elektrane (NE) bazni izvor enegije sa višestruko dužim životnim vekom i sa manjim celokupnim emisijama CO2 od solarnih elektrana, i stoga je Srbija upućena da razmotri gradnju prve NE na svojoj teritoriji pri čemu treba da razmatra samo one tipove reaktora koji su se dokazali u višegodišnjoj praksi i za koje postoje pozitivna eksploataciona iskustva u zemlji porekla kao i u drugim razvijenim zemljama i izbegne rizik rane primene nedovoljno ispitanih tehničkih rešenja i isključi primenu modularnih reaktora.
„Izgradnju prve NE i isporuku goriva treba ugovarati sa isporučiocima koji imaju interes da isluženo gorivo preuzmu i zbrinu“, smatraju u Odboru.
„PLAN RAZVOJA SRPSKE ENERGETIKE TREBA DA PREDVIDI SUPSTITUCIJU NAFTE“
Naveli su da kao i u slučaju nafte, potrebno je sačiniti dugoročni plan supstitucije prirodnog gasa zelenim gorivima.
„Potrošnja prirodnog gasa u industriji može se smanjiti odustajanjem od rudarskih projekata koji podrazumevaju jeftino, tradicionalno rudarenje uz korišćenje velikih količina fosilnih goriva, dok se utrošak fosilnih goriva i posledične emisije CO2 u železarama mogu smanjiti upotrebom vodonika“, naveli su stručnajci SANU.
povećati udeo države u nis-u
Potrebno je i, kako su dodali, zbog povećanja energetske bezbednosti i izbegavanja sankcija povećati udeo vlasništva Republike Srbije u Naftnoj industriji Srbije (NIS), do iznosa većinskog vlasništva akcijskog kapitala.
„Postoji više razloga koji ukazuju da bi dugoročni planovi razvoja srpske energetike trebalo da predvide postepenu supstituciju nafte, što se pre svega odnosi na sektor transporta, gde bi trebalo blagovremeno ispitati mogućnost proizvodnje zelenih goriva uz pomoć energije vetra i sunca koja se koristi izvan mreže“, navedeno je dokumentu.
Odbor je ocenio da geotermalne vode, temperatura viših od 55 Celzijusovih stepeni, treba koristiti u slučajevima gde za to već postoje ispitane i overene rezerve.
Budući da je, kako su naveli, najveći broj takvih bušotina u vlasništvu NIS-a, potrebno je razrešiti imovinsko- pravne odnose i ove izvore staviti u javno vlasništvo.
PROPISATI OBAVEZU PRODAJE TOPLOTNE ENERGIJE OD GRADSKIH TOPLANA
Istovremeno, potrebno je ocenili su, pojednostaviti propisane procedure za korišćenje geotermalne energije, a pre svega plitke geotermalne energije.
Zakonom o OIE treba, kako su naveli, propisati i obavezu prodaje i preuzimanja toplotne energije od gradskih toplana za sve vrste otpadne toplote, iz kogeneracionih postrojenja, a posebno iz biogasnih elektrana jer otpadna toplota ostaje neiskorišćena u svih 60 biogasnih elektrana.
Trenutno, kako su naveli, jedini OIE čije je učešće u proizvodnji energije 0,5 odsto, a koji je u skaldu sa princip održivosti (SDG) je biomasa, odnosno preciznije drvna sečka.
„Ona se delimično koristi u 10 toplana, dok je planirana njena upotreba u još pet gradskih toplana kroz kreditni program, iako su njen status OIE i njeno korišćenje po brojnim pitanjima sporni. Održivost drvne sečke zavisi od odnosa prirodnog prirasta drveta i potrošnje, a nulta emisija CO2 je narušena korišćenjem fosilnih goriva za seču, prikupljanje, transport i sagorevanje, tokom koga se emituju i čvrste čestice kao i druge vrste aerozagađenja“, navedeno je u dokumentu.
ENERGETSKU EFIKASNOST UVEĆATI KROZ MODERNIZACIJU ELEKTROMREŽE
Rešenja i mere energetske efikasnosti trebalo bi da se, naglasili su, sprovode u sektorima potrošnje, prenosa i distribucije i u sektoru proizvodnje energije.
U polju prenosa i distribucije, energetsku efikasnost treba uvećati kroz modernizaciju i unapređenje distributivne elektromreže sa ciljem redukcije gubitaka električne energije sa 10,4 odsto, na šest odsto, ocenio je Odbor.
Naveo je da, iako je cena električne energije za krajnje kupce u Srbiji oko tri puta manja nego u zemljama EU, politika niskih cena nije od velike pomoći socijalnim kategorijama stanovništva, a istovremeno, politika niskih cena električne energije „degradira elektroprivredu i izlaže je riziku predaje u ruke drugih vlasnika“.
„Niska cena pogoduje potrošačima koji troše velike količine električne energije. S druge strane, niske cene se ostvaruju nauštrb ekologije, tako da, zarad jeftinije struje, građani snose posledice zagađenja životne sredine, dok istovremeno rastu rizici gubitka vlasništva i kontrole nad elektroprivredom, koju bi mogli preuzeti drugi vlasnici, čiji se interesi ne podudaraju sa interesima građana Srbije“, ocenili su stručnjaci energetike u SANU.
POMOĆ I SUBVENCIJE SAMO ONIMA KOJI IMAJU MALA PRIMANJA
Postojeće stanje bi, kako su istakli, trebalo izmeniti sa ciljem da se neophodna pomoć i subvencije pruže samo onima koji imaju mala primanja, dok bi svi ostali plaćali ekonomsku cenu energije.
Stanje u kome posledice niskih cena energije snosi životna sredina, pa time i građani nije, kako su istakli, održivo na duži rok.
„Jedno od rešenja je pružanje mogućnosti svim potrošačima sa niskim primanjima da se registruju za subvencionisanu potrošnju. Njihova brojila bi imala ograničenu vršnu snagu, dok bi svakog meseca dobijali bonus do 600 kWh. Prekoračenje tog iznosa morali bi plaćati po ekonomskoj ceni, kao i drugi potrošači“, smatraju ti stručnajci.
ukinuti taksu za rts preko računa za struju
Istakli su da plaćanje TV takse preko računa za električnu energiju treba ukinuti za sve potrošače.
Socijalnim grupama bi trebalo ponuditi i subvencionisanje drugih vidova energije, a pogotovu, kako su dodali, toplotne energije.
Odbor je ocenio da se transformacije javnih preduzeća u Srbiji odvijaju, prevashodno pod uticajem Međunarodnog monetarnog fonda i EU, a da iskustva mnogih istočnoevropskih zemalja govore da se podela složenih preduzeća po delatnostima, na kojoj insistira EU, može sprovesti na način koji sve novonastale energetske kompanije okuplja pod jedinstvenim vlasništvom u rukama građana, i pod jedinstvenim nadzornim odborom.
„Elektroenergetika je u mnogim zemljama podeljena u skladu sa inicijativom EU, a da je pri tome očuvano funkcionalno, vlasničko i upravljačko jedinstvo. Tada se, prilikom upravljanja i odlučivanja, sagledava elektroprivreda u celini, što garantuje donošenje odluka u skladu sa širim društvenim interesom“, zaključili su stručnjaci SANU.
Istakli su da postojeća Strategija razvoja energetike Srbije nije u skladu sa navedenim principima, i treba je revidirati i dovesti u sklad sa regulativom EU i sa interesima građana Srbije.
Post Views: 51
