Samopoštovanje, umeće koje svi možemo da naučimo

Samopoštovanje je mera u kojoj vrednujemo sami sebe. Da li ja vredim kao osoba, bez obzira na to šta sam postigao? Da li sam vredan ljubavi i poštovanja ili ljubav i poštovanje treba da „zaslužim“, „zaradim“ i „opravdam“?

Ljubav i poštovanje su nešto što osetimo i saznamo kroz doživljeno lično iskustvo. Kroz interakciju sa ljudima pored kojih odrastamo, na koje smo upućeni i od kojih zavisimo, od najranijeg uzrasta stičemo različita iskustva koje potom prevodimo u zaključke u vezi sebe. Iz njihovog odnosa prema nama i poruka koje nam upućuju, verbalnih i neverbalnih, zaključujemo da li smo voljeni ili ne, a time i da li smo vredni (njihove) ljubavi i poštovanja. Potom ta iskustva velika većina nas pretvara u uverenja u vezi sebe i očekivanja od drugih ljudi koje sreće dalje kroz život.

Da li ja mogu da budem – „ja“? Da li mogu da kažem ono što mislim i osećam? Da li mogu da izaberem i odlučim za sebe? Da li smem da pogrešim? Ovo su pitanja koja često postavljamo sebi tokom odrastanja, a odgovori na njih su naša lična iskustva iz kojih izvlačimo zaključke o vlastitoj vrednosti i dajemo sebi odgovor na pitanje: Da li ja vredim kao osoba?

Oni koji nam se uvek obraduju kada nas vide i šire ruke da bi nas zagrlili šalju nam mnogo različitiju neverbalnu poruku od onih koji su prema nama uvek namrgođeni, nervozni i netrpeljivi. Sa prvima se osećamo ugodno, mirno, srećno i ušuškano, dok se drugih bojimo i ne želimo da budemo u njihovoj blizini. Prvi nas prihvataju i podržavaju, a drugi kritikuju i odbacuju.

Kada imamo samopoštovanje, mi prihvatamo sebe takvima kakvi jesmo, sa svim svojim karakteristikama, vrlinama i manama. U akcijama koje preduzimamo, ne razmišljamo o apsolutnom savršenstvu, već o maksimalnom učinku u datim okolnostima.

Greške i nesavršenosti prihvatamo kao sastavni deo života, svesni da nismo savršeni i da ne možemo uvek sve unapred da predvidimo i isplaniramo. Zato ih i ne doživljavamo kao apsolutni poraz i dokaz o našoj bezvrednosti, već smo usmereni da iz njih nešto naučimo i izvučemo pouke, da vidimo šta možemo da popravimo i kako sledeći put da ih izbegnemo.

Svakome od nas može da se desi da krene u život sa osećanjem da sami po sebi nismo dovoljno vredni drugim ljudima, već da moramo da uložimo velike napore da bismo zadobili njihovu pažnju i prihvatanje. Usled nesigurnosti u vezi vlastite vrednosti, možemo da izaberemo da ostajemo u lošim relacijama jer verujemo da tako mora da bude i da ako se budemo dovoljno trudili, jednog dana će se taj odnos promeniti.

Istovremeno svi naši napori da te relacije promenimo na bolje završavaju sa neuspehom. Iskustvo na koje kao da se ne obaziremo, a koje bi moglo da nam pomogne da donesemo neke nove odluke u vezi sebe, ukoliko bi ga uzeli u obzir. Kao da ne verujemo da relacije sa drugim ljudima mogu da budu i izvor radosti i zadovoljstva, a svakodnevica lišena nerviranja i patnje.

Ono što je dobro je što možemo da radimo na svom samopoštovanju. Za početak, dovoljno je da postanemo svesni kako se osećamo u trenutnim relacijama i odnosima u kojima ulažemo sebe, svoje vreme i energiju i odgovorimo na sledeća pitanja:

• Da li ja mogu da budem – „ja“?

• Da li osećam prihvatanje, podršku i razumevanje?

• Da li mogu da razgovaram i da se dogovaram bez napora i tenzije?

• Da li osećam poverenje?

Ovo su samo neka pitanja koja mogu da nam budu startna pozicija i od čijih odgovora možemo da krenemo. Rad na samopoštovanju traži kontinuirani rad, upornost i posvećenost. Da svakog dana uradimo nešto po čemu ćemo znati da poštujemo sebe. Nekada je to da kažemo „ne“ kada nešto ne želimo, nekada da uzmemo odmor kada nam je potreban, a nekada da potražimo podršku.

„Male“, ali dosledne odluke kojima postavljamo naše potrebe i osećanja na prioritetno mesto, postaju temelj novog odnosa prema sebi — odnosa u kojem smo važni, dovoljno dobri i vredni poštovanja, baš takvi kakvi jesmo.

Sa startne pozicije svako od nas kreće u različitoj kondiciji i raspoloženju. Neki od nas startuju uplakani i veoma uznemireni, drugi iscrpljeni i razočarani, a neki poraženi nebrojeno puta ali odlučni da uspeju i da stignu do cilja. A cilj je samopoštovanje. Između starta i cilja čeka nas put novih odluka, hrabrih izbora, eksperimentisanja, kreativnosti i istraživanja. Čekaju nas nova iskustva, odlučnost i neodustajanje od sebe. Krećemo!

Autorka je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut

www.gestalt.org.rs