SAMO ME ZLATO INSPIRIŠE: Trofejni vaterpolista Viktor Rašović proglašen i za najboljeg sportistu SD Panatinaikos

POBEDNIK. I ne može drukčije da se ponaša, jer se zove – Viktor Rašović. Sjajni vaterpolista zvezdane trenutke je doživeo prošlog leta, kada je sa bratom Strahinjom i saigračima u Parizu slavio olimpijsko zlato. Nedavno je u Atini dobio nagradu kao najbolji sportista Panatinaikosa.

Viktor Rašović Foto M. Vukadinović

– Ponosan sam, srećan, ali moram da objasnim da u konkurenciji nisu bili članovi fudbalskog i košarkaškog kluba, jer se oni smatraju pravim profesionalcima. Nagradu sam doživeo veoma emotivno. To priznanje mi daje neki nov vetar u leđa, motivaciju, želju za daljim napretkom – priča u telefonskom razgovoru za „Novosti“ Viktor Rašović.

Mnogi su se iznenadili kada je prošlog leta izabrao atinske zelene. I nije se pokajao:

* REGISTRUJ SE, UPLATI 500 DINARA I PREUZMI 3.000 DINARA ZA SPORTSKO KLAĐENjE *

– Motivisalo me je to što sam znao da klub u poslednje dve, tri sezone raste, da su prvi put pokazali ambiciju da napreduju. A i moj drug, Dimitrije Rističević, koji je u klubu već tri godine, sve mi je rekao o njima. Osim sa njim, razgovarao sam sa trenerom i rekao sam sebi da je to dobra mogućnost za novo dokazivanje, napredovanje. Snašao sam se lepo, srećan sam, saigrači su divni ljudi. I Atina je divan grad, koji je, što je meni najbitnije, na moru. Ispunjen sam u svakom smislu.

Od kada se otisnuo iz Beograda, igrao je u španskom prvenstvu (Barseloneta), hrvatskom (Jug), mađarskom (Solnok), francuskom (pariski Nojze la Sek) i sada grčkom šampionatu.

* REGISTRUJ SE, UPLATI 500 DINARA I PREUZMI 3.000 DINARA ZA SPORTSKO KLAĐENjE *

– Od svih liga najjača je mađarska. Mađari su najviše posvećeni ulaganju u vaterpolo, kao i njegovoj promociji – smatra Rašović.

Ali je zato život u metropolama neprocenjivo životno iskustvo.

– Volim da živim u inostranstvu i u lepim gradovima. Hvala Bogu, imao sam mogućnost da osetim čari svetskih metropola. Posebno sam vezan za Pariz, živeo sam u njemu dve godine, postao olimpijski pobednik. Grad svetlosti će nekako uvek imati posebno mesto u mom srcu. Prvo iskustvo stekao sam sa bratom Strahinjom u Barseloni. Sada sam u Atini, gde sam shvatio da su Grci po mentalitetu najsličniji nama – kaže Rašović.

Pre četiri godine brata Strahinju je savetovao kako da igra finale u Tokiju 2021. A prošlog leta su zajedno slavili olimpijsko zlato…

– Kada postaneš olimpijski pobednik, to je velika stvar. A posebna draž, emocija je kada to ostvariš zajedno sa bratom. Nema svako tu privilegiju da bude u ekipi sa bratom i da osvoji olimpijsko zlato. Međutim, kako je počela 2025. ostavio sam, da tako kažem, taj podvig nekako iza sebe. Gledam na sadašnjost, budućnost, nove izazova, što na klupskom, što na reprezentativnom nivou. Nova iskušenja, pobede, porazi, sve je to deo sporta. A Pariz kao Pariz, uvek će biti u mom srcu – ističe Rašović.

Viktor je 2018. u Braseloni bio evropski prvak, tako da mu nedostaje samo svetsko zlato. A prilika je ovog leta na SP u Singapuru.

– Bilo bi lepo da se to ostvari. Želim mnogo tu svetsku titulu, jer mi samo ona fali u reprezentaciji. Nisam se zadovoljio olimpijskim zlatom, imam želju da igram i da napadnemo u Singapuru svetski tron. Verujem u nas, borićemo se i videti na čemu smo. Mi kao Srbija uvek imamo obavezu da idemo na jednu od medalja. Pogotova sada kao olimpijski šampioni – optimista je Rašović.

Ono što je najvažnije za četu Uroša Stevanovića je to da se u Parizu vratilo samopouzdanje, koje je bilo poljuljano zbog neuspeha na evropskim i svetskim prvenstvima. A i mnogo selekcija želi isto što i Srbija.

– U poređenju sa ranijim godinama konkurencija je vrlo jaka, jer sada se za medalju bori sedam, osam selekcija. Sve reprezentacije su veoma kvalitetne, svi dobro rade, ulaže se sve više, tako da je jako teško doći do trona. Ali, pariskim zlatom vratili smo veru u srpsku reprezentaciju. To nas obavezuje da samo razmišljamo o prvom mestu. Ali, to je sport. I drugi treniraju kao mi, imaju iste ciljeve – primećuje Viktor. n

Cilj je uvek najviši

GENERACIJE se menjaju, ali svaka teži – tronu. I zato se često osvajaju medalje.

– Nama je cilj u Parizu bio isključivo prvo mesto. Jer, ako misliš „Ajde da uzmemo neku medalju, bilo bi dobro“ završićeš kao peti, šesti. Moraš da misliš isključivo na prvo mesto da bi se popeo na pobedničko postolja – uveren je Rašović.

Mogu još da napredujem

PRIZNAJE mlađi Rašović da je u Grčkoj Olimpijakos na višem nivou u odnosu na ostale klubove, a Vuljagmeni, Panionios, Apolon, PAOK i svoj klub stavlja u isti rang.

– U duelima tih pet ekipa svaka svaku može da pobedi. Panatinaikos je ove sezone prvi put igrao Evrokup, što pokazuje da je klub na vaterpolo mapi. I neće mi ugroziti status u reprezentaciju, jer mogu da napredujem – podvlači Rašović.