Prema rečima predsednika Saveta EU Šarla Mišela, 27 država EU složilo se da Ukrajina dobije 50 milijardi evra iz budžeta Unije do 2027. godine. „Postigli smo dogovor“, napisao je u on u objavi na platformi Iks. „Ovo obezbeđuje stabilno, dugoročno i predvidljivo finansiranje Ukrajine“, dodao je Mišel. „EU preuzima vodstvo i odgovornost za podršku Ukrajini“, piše DW.

Mađarska je tako odustala od blokade sporazuma. Očekivalo se, naime, da će današnji samit biti izuzetno važan, jer je, zbog protivljenja Viktora Orbana, sposobnost Evropske unije da deluje u Ukrajini, bila dovedena u pitanje.

Orban je, naime, mesecima najavljivao blokiranje odobravanja 50 milijardi evra za period od naredne četiri godine. To je novac koji je Ukrajini hitno potreban za tekuće državne izdatke, kao što su plate i penzije državnih službenika.

Sve se vrti oko Orbana

O tome je zapravo trebalo da se odluči još na decembarskom samitu. Tada je 26 šefova država i vlada bilo za, a samo jedan protiv. Dva duga dana na samitu Orban je zaokupljao svoje kolege, prepirkama oko pregovora o pridruživanju Ukrajine, koje su se potom okončale često spominjanom kafe-pauzom. Orban je napustio prostoriju, odrekavši se veta i time dao načelno zeleno svetlo za pristupne pregovore. Međutim, bez konkretnog datuma. No, on još uvek može da spreči njihov početak.

Sada je pak uspeo taj poslednji pokušaj, kako su ga nazivali zvaničnici EU, a to je da se Orban natera da popusti.

Šolcov apel

Moguće je da će nemački kancelar Olaf Šolc iskoristiti ovaj specijalni samit da pokrene još jednu vruću temu. U njegovom fokusu pri tom nije Orban, već drugi partneri iz EU. Najbliži partneri. On je juče tokom rasprave u Bundestagu o budžetu objasnio da ne želi izričito da imenuje nijednu pojedinačnu zemlju, ali je istakao da je neophodno da više zemalja poveća svoju vojnu pomoć Ukrajini.

Šolc je ukazao da Nemačka pruža daleko najveći deo vojne pomoći u Evropi. „Ne može to da zavisi samo od Nemačke“, upozorio je kancelar. „Ako mi budemo jedini koji moraju da urade većinu toga, onda to ne bi bilo dovoljno za Ukrajinu.“ Nešto pre toga, Šolc je u pismu Fajnenšel tajmsu, zajedno sa još četiri evropska šefa vlada zemalja EU, pozvao Evropljane da udvostruče svoje napore: „Rusija ne čeka i moramo da delujemo sada“.

Francuska, Italija i Španija su uzdržane

To pismo potpisala su još četiri šefa vlada članica EU: Danske, Holandije, Češke i Estonije. U oči upada to što se među potpisnicima ne nalaze velike zemlje EU: Francuska, Italija i Španija. Te tri ekonomska motora EU, najjača nakon Nemačke, do sada su uzdržavali kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini. Čak i kada se sabere ukupna pomoć koje su sve te zemlje zajedno poslale, to predstavlja samo delić nemačke vojne pomoći.

Prema računici Kilskog instituta za svetsku ekonomiju (ifw), Nemačka je od početka rata u februaru 2022. do oktobra 2023. pružila vojnu pomoć u vrednosti od 17,1 milijardu evra. Daleko iza su Španija s manje od milijardu (0,9), Italija sa 0,7 milijardi i Francuska sa 0,5 milijardi evra.

Makron govori o većem finansijskom angažmanu

Francuska sebe doživljava kao vodeću vojnu silu Evrope. U bezbrojnim govorima, predsednik Emanuel Makron hvalio je herojsku borbu Ukrajinaca i obećavao podršku. „Ne smemo da dozvolimo da Rusija pobedi“, rekao je recimo pre samo dve nedelje tokom obraćanja vodećim vojnim oficirima zemlje. I još se zapitao: „Kako bi tada izgledala naša budućnost?“

Makron osporava brojke Instituta iz Kila, i spominje više od tri milijarde evra, koliko je, po njemu, Francuska pružila vojne pomoći Ukrajini od početka rata.

Prema podacima renomiranog Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI), razlog za te razlike moglo bi da bude to što su informacije francuske vlade relativno netransparentne, posebno u pogledu tačne količine materijalnih sredstava koji se isporučuju. Osim toga, kako je navedeno, tu su i francuska izdavanja i uplate u zajednički fond za finansiranje pomoći u oružju Ukrajini – što je suma koja nije uključena u proračune Kilskog instituta.

Brojke bi zato trebalo posmatrati s oprezom. Po pravilu se radi o obećanjima, iako je često nemoguće proveriti koje je oružje zaista isporučeno.

Finansijska debata i u vezi izbora u SAD

Sve i da se Makronove brojke o tri milijarde uzmu kao osnova, još uvek postoji ogroman jaz u odnosu na Nemačku. To što je Francuska dala ne predstavlja ni petinu u poređenju s nemačkom vojnom pomoći do oktobra prošle godine.

Prema željama nemačkog kancelara i nekih drugih zemalja, koje su do sada u odnosu na svoj BDP isporučivale dosta pomoći, to bi trebalo da se promeni. Olaf Šolc je zamolio da se danas na samitu, koji je zapravo sazvan kako bi se rešio problem sa Orbanom, razgovara o problemu dalje podrške Ukrajini. Potreban je, kako je rekao, pregled onoga što evropski partneri konkretno žele da isporuče kada je reč o vojnoj pomoći u 2024. godini.

U novembru će se održati izbori u Sjedinjenim Državama, što bi moglo da igra ulogu i u pozivu koji je uputilo pet šefova vlada. Jer, u slučaju pobede Donalda Trampa na izborima, Evropljani će po pitanju podrške Ukrajini biti daleko više prepušteni sami sebi. O tome se svakako slažu u Evropskoj uniji.

Post Views: 28

Originalni tekst