Rusija više nije regionalni hegemon: Kako je bivša sovjetska republika javno ponizila Moskvu

Dve decenije Vladimir Putin je održavao rusku dominaciju nad prostorom bivšeg Sovjetskog Saveza pomoću jednostavne formule: brzo kažnjavanje za neposlušnost i raskošne nagrade za pokornost.

Gruzija je ovu lekciju naučila 2008. godine, kada su ruski tenkovi ušli na njenu teritoriju. Aneksija Krima i razaranje Donbasa 2014. dodatno su potvrdili poruku: Moskva naređuje, drugi slušaju.

Međutim, 1. jula svet je dobio oštar podsetnik na to koliko je to doba prošlo, kada je azerbejdžanska policija upala u lokalne kancelarije ruske državne medijske kuće.

Uhapšeni su njihovi rukovodioci, a neki Rusi, prebijeni, paradirali su pred kamerama.

Zločinska šetnja rukovodilaca Sputnjika, sa oduševljenjem prenošena na azerbejdžanskoj televiziji, označila je nešto bez presedana: bivša sovjetska republika javno je ponizila Moskvu bez ikakvog očiglednog straha od posledica, piše u analizi za Centra za evropske analize Ben Dubou, suosnivač kompanije Omelas, koja razvija višejezične, višedomenske veštačke inteligencije za potrebe obaveštajnog istraživanja.

Azerbaijan knows how to handle Russian „journalists.

The Baku „Sputnik Azerbaijan“ office was just a nest of Russian FSB goons. pic.twitter.com/HoTvpQd7th

— Jay in Kyiv (@JayinKyiv) June 30, 2025

Jer neće biti posledica, dodaje. Rusija, nekadašnji regionalni hegemon, mogla je samo da izda mlake proteste, optužujući ukrajinske provokatore.

Put od strašnog gospodara do nemoćnog posmatrača započeo je, ironično, u trenutku kada je Putin delovao najmoćnije.

Dana 22. februara 2022. godine, Rusija i Azerbejdžan potpisali su „deklaraciju o savezničkoj saradnji“. Dva dana kasnije, ruske snage su izvršile invaziju na Ukrajinu, očekujući brzu pobedu koja je postala zaštitni znak Moskve.

Umesto toga, zaglibile su se  ratu koji je Rusiju iscrpeo i lišio velikog dela moći i kredibiliteta.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, lider koji je preživeo tri decenije zahvaljujući pažljivoj ravnoteži u odnosima s regionalnim silama, prepoznao je promenu i kockao se s tim da će se ruski mirovnjaci – koji su bili zaduženi za razdvajanje Azerbejdžana i Jermenije – povući pre nego što bi rizikovali konfrontaciju.

Do septembra 2023. Azerbejdžan je osvojio spornu oblast Nagorno-Karabaha, dok su ruski mirovnjaci stajali sa strane, poput posmatrača tokom pljačke.

Jermenija, čiji su apeli za rusku pomoć ostali bez odgovora, suspendovala je svoje članstvo u vojnom savezu ODKB, kojim dominira Rusija.

Moskva je i dalje pokušavala da zadrži energentima bogat i strateški pozicioniran Azerbejdžan na svojoj strani, ali ti pokušaji su se srušili kada su ruske protivvazdušne snage 25. decembra 2024. oborile let 8243 kompanije Azerbaijan Airlines, usmrtivši 38 ljudi, nakon što je avionu koji se našao u nevolji odbijeno sletanje u južnu Rusiju.

Avion je, navodno, pogrešno identifikovan kao ukrajinski dron. Putin se izvinio, ali je odbio da preuzme odgovornost.

Baku je, u međuvremenu, zatvorio ruski kulturni centar, optužujući ga za špijunske aktivnosti. Kao odgovor, jedan ruski poslanik pozvao je da se Azerbejdžanci u Rusiji „proveravaju kroz pravni filter.
Nelegalna migracija, utaja poreza, korporativna preotimanja i druge ‘zanimljive’ aktivnosti uskoro će isplivati na površinu“.

Rusija je zatim pokrenula sajber napad na azerbejdžanske medije, a Baku je odgovorio naređenjem za zatvaranje lokalne kancelarije propagandne mreže RT.

U takvoj atmosferi, lokalne vlasti u Jekaterinburgu su 27. juna privele desetine Azerbejdžanaca, optužujući ih za niz ubistava po ugovoru.

Vlasti su brutalno postupale prema uhapšenima, što je dovelo do smrti dvojice vlasnika kafića. Uznemirujuće fotografije preživelih sa znakovima mučenja brzo su se pojavile u javnosti.

Azerbejdžanski državni mediji raspirivali su gnev, objavljujući preko 100 tekstova i video-snimaka dnevno o ovom slučaju, prema podacima kompanije Omelas, u kojoj autor obavlja funkciju glavnog tehnološkog direktora.

Dana 1. jula Azerbejdžan je uzvratio udarac. Zvaničnici su pretresli kancelarije Sputnjika, uhapsili izvršnog direktora i glavnog urednika.

Uvreda ovakvih razmera bila bi nezamisliva pre samo nekoliko godina. Danas Rusija moli da razum prevlada i za svoje nevolje optužuje Ukrajinu.

Rusija zaista ima razloga da se zabrine zbog sve toplijih odnosa između Azerbejdžana i Ukrajine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova posetio je Azerbejdžan u maju, a Zelenski je 1. jula pozvao Alijeva da mu izjavi saučešće povodom ubistva Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu.

Dvojica lidera obećali su dublju saradnju.

Geografija dodatno pojačava poniženje. Putin je započeo rat da bi sprečio širenje NATO-a i EU na zapadnim granicama Rusije. Umesto toga, gurnuo je Finsku i Švedsku u vojni savez, pri čemu je demonstrirao vojnu nesposobnost Rusije.

Sada se i njegova južna granica raspada. Azerbejdžan otvoreno udvara Ukrajini, dok Jermenija traži partnerstva na Zapadu. Navodni pokušaj puča u junu uključivao je ličnosti blisko povezane s Rusijom.

Moć je podjednako stvar percepcije koliko i stvarnosti. Kada Azerbejdžan može da uhapsi rukovodioce ruskih državnih medija i prikaže ih na televiziji – a to ne izazove ruske tenkove, već ruska opravdanja – svi koji posmatraju razumeju novu realnost.