Najnovije optužbe Estonije da Rusija sprovodi provokacije u blizini baltičke države pokazuju koliko je ta članica NATO-a na nišanu moskovskih ekspanzionističkih ambicija, izjavio je za američki Newsweek politikolog Karlo Masala.
U svojoj knjizi „Ako Rusija pobedi: Scenario“ (If Russia Wins: A Scenario) Masala opisuje kako bi Moskva mogla da iskoristi dogovor o okončanju rata u Ukrajini, ako bi on bio postignut u korist Kremlja, da preduzme potez protiv Estonije. Ta zemlja ima granicu dugu 290 kilometara sa Rusijom, zbog čega je jedna od najizloženijih članica Alijanse.
rusija testira odlučnost nato
Desetog oktobra, Talin je zatvorio jedan granični prelaz nakon što se na putu blizu mesta Satse But (Saatse Boot) pojavilo sedam naoružanih muškaraca bez obeležja, u delu ruske teritorije koji se poput „čizme“ useca u jugoistočni deo Estonije.
Tri nedelje ranije, Talin je optužio Moskvu da je u njegov vazdušni prostor uletelo tri borbena aviona MiG-31, dok su tenzije već bile povišene zbog dronova primećenih širom Evrope, za koje se takođe okrivljuje Rusija.
Ovi mogući testovi odlučnosti NATO-a podstakli su Evropsku komisiju da ove nedelje upozori, prema vojnom planu koji je objavio Politico, da EU ima pet godina da se pripremi za rat.
Masalin scenario, međutim, predviđa napad mnogo ranije: Kremlj bi, prema njemu, delovao već 2028. godine, uveren da NATO neće primeniti član 5 Povelje o kolektivnoj odbrani i rizikovati Treći svetski rat protiv nuklearne sile.
„Ako se član 5 ne aktivira u takvom scenariju, NATO prestaje da postoji, raspada se“, rekao je Masala za Newsweek, čime bi Rusija ostvarila svoj cilj.
Put ka ruskoj invaziji na NATO
Poruke bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da Amerika možda neće priteći Evropi u pomoć navele su evropske članice NATO-a da povećaju vojne budžete, ali kontinent neće moći da nadomesti smanjenje američke vojne opreme, piše u Masalinoj knjizi.
Masala priznaje da je Tramp od tada postao pozitivniji prema NATO-u, kao što je to pokazao na samitu u junu, ali „spremnost da se bori za Evropu drastično opada“, dok Zapadna hemisfera postaje prioritet.
Nakon završetka intenzivne faze rata u Ukrajini, spoljnopolitički prioriteti Vašingtona, prema Masali, pomeriće se ka Indo-Pacifiku. Evropa bi mogla da se nađe pod uticajem desničarskih lidera, manje spremnih da slede smernice Alijanse.
Kremlju, u pripremi invazije, pomažu i krize na drugim mestima u svetu.
U Južnokineskom moru, prema scenariju iz knjige, rastu tenzije između Filipina i Kine, a Peking pokreće akciju na spornom grebenu Second Thomas Shoal, oko kojeg proglašava pomorsku isključivu zonu.
To stavlja Vašington u nepriliku, jer je obavezan da reaguje po sporazumu sa Manilom, ali nakon burne diplomatije i posredovanja ASEAN-a (Udruženja zemalja Jugoistočne Azije), Kina zaključuje da SAD nisu spremne da ratuju zbog jednog grebena.
Moskva sa zadovoljstvom posmatra destabilizaciju, koja se poklapa sa migrantskom krizom na jugu Evrope, izazvanom masovnim izdavanjem ruskih viza Sirijcima, Avganistancima, Iračanima i Sudancima.
Ruski udar
U Masalinoj knjizi Moskva planira invaziju na istočno krilo NATO-a, uključujući zauzimanje estonskog grada Narve, gde većinu čine ruski govornici, i ostrva Hijumaa. Kremlj procenjuje da NATO neće želeti da rizikuje rat zbog, kako će to Moskva prikazati, „ograničene akcije“.
Do kraja marta 2028. godine, prema knjizi, Narva, treći po veličini grad Estonije, sa oko 57.000 stanovnika, postaje poprište protesta, uz tvrdnje da je rusko govoreće stanovništvo diskriminisano i sprečeno da slobodno izražava svoju kulturu.
„Rusi žele da imaju neku vrstu narativa koji bi opravdao njihove postupke, ne samo pred sopstvenim narodom, već i pred onima koji su Rusiji naklonjeni izvan njenih granica“, rekao je Masala. „Snažan izgovor bila bi navodna represija ruskog stanovništva u inostranstvu.“
Paralela sa 2014.
Ova retorika podseća na onu koju je Moskva koristila 2014. kada je ušla u Donbas, optužujući Ukrajinu za progon ruskog stanovništva da bi opravdala rat i okupaciju, kao i na priču o „ruskom svetu“ koji treba zaštititi.
Masala opisuje kako bi se 27. marta 2028. Narva probudila uz eksplozije, a grad bio zauzet u roku od nekoliko sati — uz pomoć dela lokalnog stanovništva koje je bilo naoružano pre invazije.
Napad bi bio praćen vojnim vežbama na jugu estonsko-ruske granice, koje bi skrenule pažnju britanskog kontingenta NATO-a udaljenog stotinak milja, sprečavajući pravovremenu reakciju.
U isto vreme, ruski vojnici prerušeni u turiste na ostrvu Hijumaa pokreću akciju, uz podršku dva desantna broda Baltičke flote, koji mogu da uspostave blokadu između Sankt Peterburga i Kalinjingrada. Ubrzo bi se ruska trobojka zavijorila nad gradom Kardla, dok NATO ostaje zatečen.
Masala navodi i da bi beloruski diktator Aleksandar Lukašenko poslao oružane brigade u grad Ostrovec, na granici sa Litvanijom, tridesetak milja od Vilnjusa. „Napad na baltičke države je počeo“, piše u knjizi.
Autor kaže da je glavna razlika između ovog scenarija i onog iz Donbasa 2014. godine u tome što se tada radilo o zauzimanju teritorije, dok bi u Estoniji cilj bio, testiranje odlučnosti NATO-a.
Post Views: 0
