Ruševine, jedna žrtva, uništeni automobili, prazne ulice, strah od lopova: Priča iz Zagreba posle razornog zemljotresa. I poslednji stanar Đorđićeve ulice…

0
31
(BETAPHOTO/HINA/Damir SENCAR/DS)

Dan nakon razornih zemljotresa u Zagrebu život u hrvatskoj metropoli postupeno je počeo da se vraća u normalu, koliko je to uopšte moguće s obzirom na pandemiju koronavirusa, piše Jutarnji.

Građana je na ulicama bilo vrlo malo, a ceste su bile prepune vojnika, vatrogasaca i pripadnika civilne zaštite koji su s ulica uklanjali krhotine. Brojne su zgrade okružene trakama kako bi se građani upozorili na to da im ne prilaze jer su označene kao opasne zbog narušene statike. Najgore je stanje u Đorđićevoj, u strogom centru grada.

Sablasno prazna ulica i 24 sata nakon potresa, juče, izgledala je kao da je netom bila izložena ratnom granatiranju. Svuda su krhotine, a nekoliko automobila uništeno je do neprepoznatljivosti, zatrpani ciglama i kamenjem. Upravo u toj ulici stradala je 15-godišnja devojčica koja je uprkos nadljudskim naporima doktora u Klaićevoj na kraju izgubila životnu bitku.

U Đorđićevoj stanara više nema. Stanari iz Đorđićeve 13 ujutru su kombijem došli po najnužnije stvari. Na ulici je moguće susresti tek pokojeg novinara ili policajca. Većina zgrada označena je crvenom nalepnicom koja otkriva da je građevinski stručnjak obišao zgradu i ustanovio da su nastala oštećenja tolika da predstavljaju opasnost pa je zgrada neuseljiva.

Malobrojni prolaznici, uglavnom u automobilima, zaustavljaju se i šokirano gledaju razmere štete na zgradi, neko i fotografiše mobilnim.

“Ja sam poslednji stanar”, kaže Aleksandar Brkljač koji je sa svojom suprugom upravo iznosio stvari iz stana u Đorđićevoj 8. Odlaze kod tete u Dubravu jer u zgradi više ne mogu biti. Strah ih je lopova koji bi sada mogli da iskoriste ovu situaciju, zbog čega su iz stana odlučili da isele vrednije stvari. Dok nam pokazuje popucale zidove u svom stanu, kaže kako ni sam ne zna koliko će sve ovo trajati.

“Rano ujutro bio je statičar kako bi procenio stanje objekta. Nije se usudio ulaziti u stanove. To valjda dovoljno govori koliko je zgrada rizična”, priča on. Opisuje i kako je izgledalo dramatično buđenje u nedjeljno jutro kada je prvi veliki potres pogodio Zagreb.

“Svi smo izašli na ulicu, pomagali smo jedni drugima. Na zadnjem spratu zgrade žive dva invalida, nepokretni. Došao sam po njih, ali su mi rekli da se ne žele maknuti iz kuće. Tek je posle,uveče, po njih došao kombi i otišli su u Nemačku jer su oboje nemački državljani”, kaže Aleksandar Brkljač.

Njegova supruga Mirela pokazuje oštećenja u stanu u kojem se više ne može živeti. Aleksandar objašnjava kako bi lično najradije ostao kod kuće i spavao u dnevnom boravku jer veruje da neće biti novih jakih potresa. No, problem je što ne radi grejanje, a temperature su u Zagrebu ovih dana osetno pale i u ranim satima zna prolepršati i koja pahulja snega pa je prvu noć prespavao u zimskoj jakni.

“Idemo kod tete, živi u porodičnoj kući koja nije pogođena”, kaže bračni par, a Mirela dodaje kako je već “veteranka” ovakvih situacija.

“Nije mi ovo prvi jaki potres, živela sam u Beogradu kada su bili veliki potresi u Crnoj Gori”, kaže ona.

U zgradi dalje, Jutarnji sreće vrednu mladu ekipu koja iznosi stvari. Ne predstavljaju se, ali rade u arhitektonskom birou koji je potpuno devastiran. Sreća u nesreći je što je potres bio tako rano ujutro kada nikoga nema na poslu.

“Da smo bili unutra, ne bismo mogli van jer su se vrata zaglavila zbog urušavanja”, govore oni.

Retki su oni koji uopšte žele pred objektive, ako koga u Đorđićevoj i uspete da sretnete. Nervoza je velika. Svi se ipak slažu kako je najvažnije što su im glave ostale na ramenima.

“Ne brine me materijalno, sve ćemo ponovno sagraditi, ali čuvajte zdravlje, ono je najvažnije”; kaže stanar Đorđićeve dok pakuje stvari i odlazi na sigurno.

Original Article