Svakodnevno sa Zlatara putuje na posao na Zlatibor i onda nakon brojnih obaveza na poslu, žuri nazad u Novu Varoš, gde živi sa porodicom i uspešno igra rukomet
Privatna arhiva
Svakodnevno sa Zlatara putuje na posao na Zlatibor i onda nakon brojnih obaveza na poslu, žuri nazad u Novu Varoš, gde živi sa porodicom i uspešno igra rukomet.
Po snegu, oluji i kiši, ali i kada sunce upeče, junak ove zanimljive sportske priče, Miloš Lojaničić, rukometaš i nekadašnji reprezentativac, svakodnevno na točkovima provede više od stotinu kilometara, da bi ispunio sve poslovne, ali i obaveze vezane za sport i rukomet, koje obožava i bez kojih ne može.
– Nekako sama od sebe, prožima se i obaveza prema porodici, supruzi i ćerkicama, roditeljima, ona je naravno najvažnija i za sada sve postižem, uklapam na moju veliku sreću i zadovoljstvo – započinje priču rukometaš Zlatara iz Nove Varoši, uspešni menadžer poznatog hotela na Zlatiboru, u kojem je stalno zaposlen.
Tridesetšestogodišnji knez Miloš Nove Varoši, rukometom je počeo da se bavi kao jedanaestogodišnji dečak, u ekipi Zlatara u rodnom gradu, a njegov talenat i ogromnu strast prema trofejnom sportu, primetili su na rukometnom kampu Rastimo, stručnjaci Rukometnog kluba Vrbas i nakon završene osnovne škole obreo se u ovom vojvođanskom gradu.
– To je bila važna odluka mojih roditelja, maksimalno su podržali želju da rukomet bude vodilja mog životnog puta, veoma mlad, neiskusan i praktično golobrad, otišao sam daleko od kuće, ali zahvaljujući treneru Jovanu Japundži, njegovoj energiji i spremnosti da ni se uvek nađe, kada mi je najpotrebnije, brzo sam se adaptirao – priseća se Miloš, četiri predivne godine na severu Bačke.
Nakon Vrbasa, usledio je prelazak u nobosadsku Vojvodinu, pa ubrzo, zbog administrativnih zavrzlama, u Osijek gde mu je trener bio, otac poznatog Domagoja, Ivo Duvnjak.
– Naučio sam šta je pravi profesionalizam i koliko odricanja je potrebno da bi se došlo do bilo kakvog uspeha – nastavlja Lojaničić, iskreno priznajući da je posle dve uspešne sezone u Osijeku, napravio veliku grešku u karijeri i umesto da prihvati neku od unosnih inostranih ponuda, otišao u Radnički iz Kragujevca i u ekipi trenera Jokanovića, bez obzira da obećanja sa će biti stožer ekipe, umesto na terenu, celu sezonu proveo na tribinama.
– Vrlo bitna sekvenca mog života, saveti rođenog brata Vlada, da uprkos nedaćama, nastavim da treniram i da će sve doći na svoje, kao i razumevanje ljudi iz Radničkog, urodili su plodom i utrli put ka sinergiji sa rukometnim magom, znalcem i nekadašnjim kapitenom zlatne olimpijske generacije, Momirom Rnićem, koji mi je dolaskom u Proleter i Zrenjanin, uzdigao level i direktno uticao da karijeru vratim u kolosek uspeha.
– Jedna od najbitnijih stvari koje sam naučio kod trenera Rnića, je da ukoliko daješ maksimum na svakom treningu, moć protivnika protiv kojeg igraš je totalno u drugom planu, jer od tebe zavisi, a kao plod dobrih igara, nakon samo šest meseci provedenih u crveno-belom dresu tima iz Karađorđevog parka, usledio je poziv Politehnike iz Temišvara, koji sam glat odbio, vođen osećajem da kod trenera Rnića, mogu još mnogo da napredujem.
Osnažen odličnim partijama u nacionalnom prvenstvu, Miloš se u prvu inostranu sezonu otisnuo u Izrael, a onda se na poziv trenera Branislava Zeljkovića, vratio u Srbiju, u redove subotičkog Spartak, sa kojim je za dve godine, postao vicešampion države i igrao u Seha ligi, a zatim je usledio novi inostrani angažman u Goztepe iz Izmira, sa kojim je takođe stigao do vicešampionske titule, posle ljutih duela sa tadašnjim šampionom, moćnim Bešiktašem.
U PROLETERU SVI KAO JEDAN
– Naučio sam to u Proleteru, da atmosferu u klubu pravi tim, zajedništbo, pozitivne vibracije i iskrenost, kada svi dišu kao jedan, prelepe uspomene vežu me za period proveden sa sjajnim momcima, poput Davidovića, Brakočevića, braćom Dimitrić i svim ostalim.
Tri uspešne sezone u redovima Makabija, preporučile su odličnog rukometaša i uzornog studenta menadžmenta, za sezonu u Makedoniji u ekipi Radoviša i povratak u Tursku u redove Antalije,Hataya I Sakariye.
– Zbog velikog zemljotresa u Turskoj, pala je odluka da se sa suprugom i ćerkicama, vratim u Srbiju i krenem nekim novim pravcem, u kojem je moja velika ljubav, rukomet, obzirom na obaveze na poslu, u drugom planu – nastavlja Miloš, iskreno priznajući da mu je sportski duh i bogato iskustvo nadmetanja na terenu, itekako pomoglo sa se snađe, u epopeji novih obaveza na poslu, koji je u hodu zavoleo i potpuno se pronašao.
Živeti u Novoj Varoši, a ne igrati rukomet i dalje u matičnom Zlataru, potpuna je jeres i nemoguća misija, pa je glava, porodice Lojaničić, prihvatio mogućnost, da uz stotinak kilometara na točkovima, svakog dana, ipak uveče bude na treningu i vikendom uz svoj klub na utakmicama.
VIDI SINE….
Anegdota koje se često priseti vezana je Zrenjanin, kada je neiskusni rukometaš, zamolio legendarnog fizioterapeuta Proletera, Kukca, da ga izmasira, a ovaj ozbiljan to prihvatio, stavio mu malo više kreme za zagrevanje preko leđa i kada je počela deluje, a ovaj se požalio da ga poprilično peče, poslao ga pod tuš i taj krik čuli su svi u dvorani, a nauk je mladim igračima sa nikada nešto slično ne traže.
– Nije lako, ali uz razumevanje ukućana sa je tata uglavnom na putu, uklapam sve i tako planiram još godinu dve – dodaje tridesetšestogodišnji hotelijeraki menadžer i rukometaš, koji na redovnom poslu, ima razumevanje kolege i generalnog menadžera, nekadašnjeg profesionalnog košarkaša, Dragana Simovića i koleginica Jovanke i Jelene.
– Za nepunih godinu dana na poslu, puno sam naučio, zahvaljujući savetima kolega i želji da zajednički, kao tim napredujemo i ostvarimo još bolje rezultate, u promociji planinakog lepotana, kakav je naš Zlatibor – dodaje Miloš, uz napomenu da mu mnogo znači razumevanje kolega, kada ima utakmicu, a vrlo često znaju da dođu na utakmicu i zdušno navijaju, prenoseći sjajnu atmosferu iz poslovnih kancelarija.
Nakon što mu Novovarošani, konačno dopuste da patike okači o klin, a to će se valjda jednom desiti, Miloš planira da ostane u sportu i posveti se fitnesu, uz naravno rukomet, bez kojeg jednostavno ne može.
ZEMLjOTRES U TURSKOJ
Inostranu odiseju i putešestvije od Izraela, preko Makedonije do Turske, obeležio je zemljotres u ovoj zemlji, Miloš je tamo bio sa porodicom, ali na sreću, sve je prošlo
– Obožavam sa porodicom da odem u pozorište ili bioskop, a leti smo veoma aktivni, šetamo po zlataru i nema te čuke na planini, koju ne poznajem, uz osmeh dodaje Miloš, ne zanemarujući činjenicu da maksimalno spreman sa se usavršava i usvaja nova znanja i iskustva u oblasti hotelijerstva, uz iskren poziv svima koji donsada nisu, da obavezno nekoliko dana provedu na mističnom i prelepom Zlataru, gde ih ljubaznost Novovarošana, pa i njega, sigurno neće mimoići.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
