Rubio: Američka spoljna politika biće usredsređena na ključne nacionalne interese

Novi američki državni sekretar Marko Rubio rekao je u da će ključni nacionalni interesi biti srž američke diplomatije, prenosi Glas Amerike.

Rubio, prvi član kabineta predsednika Donalda Trampa čija je nominacija potvrđena u Senatu, naveo je u saopštenju da se američki novac i trud koji se ulaže u spoljnu politiku „moraju opravdati odgovorom na tri jednostavna pitanja: Da li to čini Ameriku bezbednijom? Da li čini Ameriku snažnijom? Da li čini Ameriku prosperitetnijom“, prenosi Glas Amerike.

Najavio je da će, da bi se „promovisali nacionalni interesi“, Stejt department biti „inovativniji, brži i usredsređeniji“ i da će to zahtevati „zamjenu nekih prioriteta, prestanak isticanja nekih pitanja i eliminisanje pojedinih praksi“.

Rubio je takođe ponovio Trampovo obećanje da će se okončati ulazak velikog broja ilegalnih imigranata u SAD.

„Stejt department više neće preduzimati aktivnosti kojima se omogućava ili ohrabruje masovna migracija. Prioritet u našim diplomatskim odnosima sa drugim zemljama, naročito na Zapadnoj hemisferi, biće obezbeđivanje američkih granica, zaustavljanje nelegalne i destabilizujuće migracije i pregovori o povratku ilegalnih imigranata u njihove zemlje“, naveo je Rubio.

Takođe je najavio da će Stejt department ukinuti sve mere za promovisanje različitosti, pravičnosti i inkluzije prilikom zapošljavanja, u skladu sa uredbom koju je Tramp doneo prvog dana drugog mandata.

Rubio je rekao i da američka spoljna politika mora da se vrati „na osnove diplomatije, eliminisanjem fokusa na političkim i kulturnim pitanjima koja izazivaju unutrašnje podjele i veoma su nepopularna u inostranstvu“.

Poručio je da SAD „moraju da zaustave cenzuru i potiskivanje informacija“ i da ponovo daju „prioritet istini“.

Novi državni sekretar rekao je i da će Stejt department „koristiti diplomatiju da pomogne predsjedniku Trampu da ispuni obećanje da će Amerika ponovo biti dominantna u energetici“.

Tramp je najavio da će povući SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, čime se pridružio Iranu, Libiji i Jemenu kao jedinim zemljama koje zvanično ne poštuju ograničenja za borbu protiv globalnog zagrevanja.