RTS je u jednom su bio pionir, a to je prenos Dnevnika sa tumačem znakovnog jezika za gluve i nagluve osobe. Mogućnost da se prati Dnevnik 2 Prvog programa Radio-televizije Srbije na znakovnom jeziku simbolično je postala novi prozor u svet gluvim i nagluvim osobama.

Iako su svakodnevne vesti u 16 časova na istom kanalu već pružale tu mogućnost, ovim je prozor u svet postao daleko veći.

Međutim, Javni medijski servis Srbije odlučio je da ovu mogućnost ukine.

Vest o tome podelio je na Fejsbuk profilu Mihajlo Gordić, potpredsednik Izvršnog odbora Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

„Gluve osobe su imale priliku da skoro dve godine prate udarnu informativnu emisiju RTS1, Dnevnik 2 i da na taj način budu uključeni u društvene tokove.

„RTS internet portal pokazao je da može da prati evropsku praksu dostupnosti informacija i da zaista bude Servis svih građana RS.

„Rešen da zasija u novom ruhu, rukovodstvo RTS-a je rešilo da taj prozor zatvori i da ugasi svetlo zajednici gluvih“, napisao je Gordić.

RTS do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja redakcije BBC na srpskom zašto su doneli ovu odluku.

U Srbiji, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ima oko 70.000 osoba kojima je prvi jezik – srpski znakovni jezik.

RTS nem na upite

Gordić je pozvao Ministarstvo kulture, Ministarstvo za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da reaguju.

Obratio se i Radio-televiziji Srbije. Odgovor još čeka.

– Još čekamo zvaničnu potvrdu RTS-a, pa ne bih dalje komentarisao dok ne dobijemo zvaničan odgovor od njih – kratko kaže Gordić za BBC.

Ovaj postupak povredio je mnoge gluve osobe, kaže za BBC na srpskom sudski tumač J.L. koja je i sama imala prilike da u ovoj medijskoj kući radi kao tumač znakovnog jezika.

Kako bi izbegla moguće napade, sagovornica je želela da se u tekstu pojavljuju samo njeni inicijali.

– To je jako ružno prema gluvima, jer im je to jedina prilika da saznaju novosti makar i sa RTS-a.

Nezvanično saopštenje jeste da se navodno studio renovira. Prevodilac je samo otišao, rečeno im je da vesti nema i poslali su ih kući“, objašnjava sudski tumač.

Vesti na RTS – u krenule su kao zajednički projekat javnog servisa i Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

Jedan od problema je, navodi sagovornica BBC -ja, što se svi tumači koji su radili ili rade na RTS-u ustvari plaćaju preko Saveza.

Ne postoji klasičan konkurs kao i za sve ostale prevodioce, nego Savez odlučuje ko će raditi, a ko ne.

– Verujem da najnovija odluka RTS-a ima veze sa tim – smatra J. L.

Vesti dostupne putem titla

Sadržaj glavne informativne emisije Javnog servisa Srbije postao je dostupan gluvim i nagluvim osobama i putem titla sredinom 2017.

U okviru teleteksta, ukucavanjem broja 888, sadržaj Dnevnika gluvi i nagluvi mogu da prate u tekstualnoj verziji.

Suzana Maslać Matović, predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije tom prilikom izjavila je za RTS da se ovim postupkom osigurava ravnopravna informisanost gluvih i nagluvih Srbije.

„Pohvaljujemo RTS za titlovanje novih domaćih igranih serija. Nadamo se da će uz prevod na znakovni jezik ili putem titla, gluvima i nagluvima biti dostupna i najvažnija saopštenja koja su od značaja za građane, poput saopštenja predsednika, premijera i slično – navela je Maslić Matović za RTS.

Na drugom kanalu RTS-a, više od decenije, dva puta mesečno, prikazuje se i emisija na srpskom znakovnom jeziku „Mesto za nas“ posvećena ljudima sa invaliditetom

RTS je realizovao i prvu domaću titlovanu igranu TV seriju „Mansarda“.

Šta kažu zakoni?

Svako ima pravo na istinito, pravovremeno i blagovremeno informisanje o pitanjima od javnog značaja, propisuje najviši pravni akt Srbije – Ustav.

Zabranjuje se i diskriminacija po osnovi invalidetita.

Državni organi su u obavezi da sprovedu adekvatne mere kako bi se neravnopravnost uklonila.

Zakonom o javnom informisanju, javni medijski servis dužan je da uvažava jezičke i govorne standarde gluvih i nagluvih osoba i da u programu koristi srpski jezik, ćirilično pismo i znakovni jezik kao oblik komunikacije gluvih i nagluvih osoba.

Ovo pitanje regulisano je i Zakonom o elektronskim medijima, kojim je ustanovljeno Regulatorno telo za elektronske medije.

Jedan od zadataka ovog tela jeste da vrši javna ovlašćenja kako bi se unapredila dostupnost medijskih sadržaja osobama sa invaliditetom.

Zakon o upotrebi znakovnog jezika koji su narodni poslanici usvojili pre sedam godina takođe sadrži član koji se odnosi na dostupnost medijskog sadržaja i dužnost medija omoguće praćenje audio-vizuelnih medijskih usluga prihvatljivih gluvoj osobi.

Kako je u praksi?

Izveštaj Regulatornog telo za elektronske medije „Program pristupačan osobama sa invaliditetom“ iz 2019. godine, ujedno i poslednji, ukazuje da je došlo do poboljšanja na ovom polju u poređenju sa 2013. godinom kada se takođe radilo ovo istraživanje.

Poređenja radi, udeo pristupačnih dnevničkih i emisija vesti u dnevnom informativnom programu 2019. je iznosio 24,4 odsto, dok je 2013. godine zastupljenost ove vrste informativnih sadržaja iznosila svega 1,64 odsto.

Kada je reč o komercijalnim televizijama stvari stoje drugačije.

Zakonom je propisano da televizije sa nacionalnom frekvencijom jesu dužne da sadržaj prilagode osobama sa invaliditetom ali ne postoji nikakva kazna u slučaju da se o to ogluše.

REM je uputio dopis komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom da navedu sadržaje namenjene i prilagođene osobama sa invaliditetom.

Pink, O2 (sada B92) i TV Prva na dopis REM-a nisu odgovorile.

Televizija Hepi pozvala se na Zakon o elektronskim medijima, a nedostatak prilagođenih sadržaja obrazložila time da nije u obavezi da prilagođava program ukoliko za to nema tehničkih ili finansijskih mogućnosti, navodi se u pomenutom izveštaju.

Nastavak pročitajte na BBC na srpskom

Voditeljka RTS o borbi sa karcinomom: Nisam želela da me sažaljevaju

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)