Naslovna Iz minuta u minut RSE: Vojska Srbije nabavlja žilet-žicu za ograđivanje migrantskih centara

RSE: Vojska Srbije nabavlja žilet-žicu za ograđivanje migrantskih centara

RSE: Vojska Srbije nabavlja žilet-žicu za ograđivanje migrantskih centara

Vojska Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Délmagyarország/Schmidt Andrea/ wikimedia commons
Délmagyarország/Schmidt Andrea/ wikimedia commons

RSE navodi da su, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.

Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak, navodi RSE.

Dodaje se da Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni.

Kako se navodi u dokumentaciji u koju je RSE imao uvid, zbog „izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak“.

Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije „te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu“.

Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj.

Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: „Žica best“ iz Smedereva, „In-Sy Group“ iz Beograda, „Legi sistem“ iz Beograda i „Magnum Novi Sad Vebecom“ iz Sremske Kamenice.

Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi.

„Vojska nema ovlašćenje da se bavi obezbeđivanjem centara za migrante”

Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi“; navodi Đurović za RSE.

U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu.

Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra on.

Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije, podseća Radio Slobodna Evropa.

Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre četiri dana naredio hitnu upotrebu Vojske na teritoriji opštine Šid radi zaštite bezbednosti i imovine lokalnog stanovništva od migranata. Kako je naveo, ne može da kaže da migranti u Šidu vrše krupna krivična dela, ali da se dešavaju krađe i upad na privatan posed građana.

„Postupio sam u skladu sa procenama naših organa bezbednosti i zahtevima i inicijativom građana ne teritoriji Šid. Ne možete da im zabranite kretanje, ali u situacijama kad migranti nemaju novac upadaju u kuće, njive, štale, dolazi do sitnih krađa. To moramo da sprečimo i garantujemo mir i stabilnost građanima. Nema drame, ali to nije jednostavno ljudima koji žive u Šidu“, rekao je predsednik.

Republički komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je pre dva dana da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije koronavirusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje.

Izvor: Radio Slobodna Evropa, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article

Must Read

Grad Hvar odbio nove tehnologije: Građani nisu dozvolili da se instalira 5G mreža

Grad Hvar obustavlja uvođenje 5G tehnologije dok se ne dokaže da ta tehnologija nema negativan uticaj na ljude i okolinu, objavljeno je na službenim internet-stranicama Hvara. Gradsko veće Hvara jednoglasno je usvojilo odluku o baznim stanicama telekomunikacione infrastrukture i uvođenju 5G tehnologije, kojom se obustavlja uvođenje 5G tehnologije na području Grada Hvara dok god se putem nezavisne i nepristrasne studije ne dokaže da ta tehnologija nema negativan uticaj na ljude i okolinu, piše portal 24 sata. Gradsko veće će, tako, organizovati radnu grupu koja će u narednih šest meseci da istražuje uzročno-posledičnu vezu između svih izvora zračenja i karcinoma. Odluka će biti dostavljena Vladi i Hrvatskoj regulatornoj agenciji za mrežne delatnosti, koja je dužna da je prosledi je svim relevantnim čimbenicima koji djeluju na području grada Hvara. Odluka se na dnevnom redu sednice Veća našla na predlog gradonačelnika Hvara Rikarda Novaka, na inicijativu neformalne grupe građana. Razlo..

Fejsbuk saopštio: NEMA DOKAZA o stranom mešanju u proteste u SAD

Kompanija Fejsbuk objavila je da ne poseduje dokaze o koordiniranom stranom mešanju u američke proteste izazvane ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda, koga su u Mineapolisu ubili beli policajci. „Aktivno tragamo za tim i još nismo naišli na strano uplitanje ili unutrašnje koordinisano neautentično ponašanje vezano za proteste“, saopšteno je iz Fejsbuka. „Želimo da upozorimo ljude da ne donose prebrzo zaključke bez jasnih dokaza o stranom uplitanju“, dodaje se u saopštenju, prenosi Tanjug. Generalni državni tužilac SAD Vilijam Bar ranije je optužio strani faktor i „ekstremističke agitatore“ za širenje razdora u američkom društvu nakon brutalnog policijskog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu. Smrt Afroamerikanca Džordža Flojda, kojeg je policajac ugušio kolenom, dovela je do protesta širom SAD i sveta. rs.sputniknews.com

Premijer Kosova najavio brzo ukidanje mera reciprociteta i nastavak dijaloga

Premijer Kosova najavio brzo ukidanje mera reciprociteta i nastavak dijaloga Objavljeno: 5.06.2020 Premijer Kosova Avdulah Hoti rekao je da njegova vlada ima za cilj da ukloni sve prepreke za nastavak razgovora između Srbije i Kosova, prenosi Glas Amerike. Hoti je, rekao da veruje da će razgovori sa Beogradom biti vrlo brzo obnovljeni, dodajući da bi mere reciprociteta koje je uvela Priština mogle uskoro da budu ukinute, kako bi bio omogućen nastavak dijaloga. Upitan da li će to biti ovog meseca, Hoti je odgovorio: "u to verujem, vrlo brzo, vrlo brzo". Foto: (AP Photo/Visar Kryeziu) / Premijer Kosova Avdulah Hoti "Ulazimo u ovaj proces kako bismo zaključili sporazum sa Srbjom, što bi trebalo da rezultira konačnim priznanjem, jer već nekoliko godina vodimo dijalog o više tehničkim temama. Sada moramo sesti da u potpunosti zaključimo sporazum, jer samo to ima smisla. Trebalo bi dovesti do međusobnog priznanja", rekao je Hoti Glasu Amerike. On je naveo da sve parlamentarne stranke na..

Apple upozorio pljačkaše: “Pratimo vas”

Kompanija Apple upozorila je pljačkaše koji su tokom nereda u SAD iz njenih prodavnica odneli iPhone uređaje. Ovi telefoni prate se elektronskim putem i moraju biti vraćeni, navodi kompanija. Kako prenosi CNN, Apple onesposobljava telefone koji su ukradeni iz izloga njegovih prodavnica, čineći ih neupotrebljivim, a fotografije na kojima se može videti poruka kompanije namenjena pljačkašima pojavila se na društvenim mrežama ove nedelje. Apple prodavnice u SAD nedavno su počele da se otvaraju posle višemesečne obustave rada zbog pandemije korona virusa, ali su se prodajni objekti te kompanije u više gradova, uključujući Njujork, Filadelfiju i Vašsington, našli na meti vandala i lopova posle izbijanja protesta zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu. Osim o tome da su ukradeni telefoni onesposobljeni i praćeni, pljačkaši su u poruci informisani o tome u koje prodavnice treba da vrate odnete telefone, kao i da će o svemu biti obaveštene lokalne vlasti.

Svedok: Flojd se nije opirao hapšenju, pokušavao je da smiri situaciju

Svedok: Flojd se nije opirao hapšenju, pokušavao je da smiri situaciju Objavljeno: 5.06.2020 Muškarac koji je bio sa Džordžom Flojdom u noći kada je umro rekao je da se njegov prijatelj nije opirao hapšenju i da je umesto toga pokušao da razreši situaciju pre nego što su mu stavili lisice i molio za vazduh dok mu je policajac kolenom pristiskao vrat i držao ga prikovanog za zemlju. Protesti u Vašingtonu SAD, foto: AP Photo/Jacquelyn Martin Moris Lester Hol, dugogodišnji Flojdov prijatelj, bio je sa Flojdom u automobilu kada su im 25. maja prišli policajci koji su se odazvali na poziv da neko koristi falsifikovane novčanice u prodavnici. Hol je za Njujork Tajms rekao da je Flojd pokušavao da pokaže da ne pruža otpor. "Čuo sam ga kako moli policajca: 'Molim vas, čemu sve ovo'", izjavio je Hol. On je ključni svedok u zvaničnoj istrazi koja se vodi protiv četvorice policajaca koji su hapsili Flojda. Derek Čuvin, policajac belac, koji je nastavio da pritiska kolenom Flojdo..