POTPREDSEDNICA Olimpijskog komiteta Srbije Milica Đuričić, povodom 115 godina od osnivanja OKS posetila je Ražanu, i tom prilikom položila venac na grob Svetomira Đukića, osnivača olimpijskog pokreta u Srbiji.
Olimpijski komitet Srbije
Olimpizam u Srbiji zvanično je začet 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba. Srpski olimpijski klub osnovan je na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir S. Đukić. Rođen je 1882. godine u selu Ražana kod Kosjerića. Povodom 115 godina olimpijskog pokreta u našoj zemlji, potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije Milica Đuričić, posetila je rodno mesto generala Đukića.
Otac Blagoje Gavrilović, starešina crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Ražani, dočekao je potpredsednicu Olimpijskog komiteta Srbije Milicu Đuričić. Ovom prilikom Milica Đuričić, obišla je crkvu koja je sagrađena 1890. godine, nakon čega je položila venac na grob Svetomira Đukića.
* REGISTRUJ SE, UPLATI 500 DINARA I PREUZMI 3.000 DINARA ZA SPORTSKO KLAĐENjE *
– Sam čin dolaska ovde i polaganje venca na grob Svetomira Đukića ima poseban značaj, kao i priča sa sveštenikom, ali i upoznavanje sa životom generala Đukića. Malo ljudi je svesno njegove veličine i njegovog uticaja, ali nadam se da će to u budućnosti da se promeni. Sport je najsvetlija tačka našeg društva, i uticaj koji može da ima na mlađe generacije je veliki, i važno je da im pokažemo da su snovi ostvarivi – rekla je Milica Đuričić.
General Đukić bio je prvi direktor Srpskog olimpijskog kluba osnovanog 1910. godine i vođa prve olimpijske delegacije Srbije na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine. Tada je i postao član Međunarodnog olimpijskog komiteta i to ostao do 1948. godine. Na osnivačkoj sednici Jugoslovenskog olimpijskog odbora 1919. izabran je za potpredsednika. U Kraljevini Jugoslaviji bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta. Predvodio je jugoslovenske sportiste na Igrama četiri olimpijade: u Antverpenu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1936. godine. Đukić je bio svestrani sportista – strelac, mačevalac, plivač, trkač, gimnastičar, veslač, skakač i biciklista i učesnik brojnih takmičenja. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, odrekao se članstva u Međunarodnom olimpijskom komitetu u korist drugog predstavnika FNR Jugoslavije i ostatak života proveo u izbeglištvu, u Nemačkoj. Preminuo je 1960. godine. Nekoliko meseci pred smrt poslednja želja mu je bila, tako je rekao sinu dr Dušanu Đukiću, da njegove posmrtne ostatke prenesu i sahrane u Ražani. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u zavičaj i položeni u grobnici porte crkve u Ražani 2002. godine.
* REGISTRUJ SE, UPLATI 500 DINARA I PREUZMI 3.000 DINARA ZA SPORTSKO KLAĐENjE *
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ZAPAD U NEVERICI: Otkriveno šta je Mađarska upravo uradila za Rusiju
Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, ili „specijalna vojna operacija“ kako to zove Ruska Federacija, uglavnom bila skrajnuta u međunarodnom sportu. I to usled brojnih sankcija ruskim sportistima, bilo da se radi o ekipnoj ili pojedinačnoj konkurenciji. U pojedinačnoj je, istina, bilo i nekih „popusta“, pod uslovom da postoji pristanak da se nastupa kao „neutralni“ sportista. Ali, izgleda da su došla neka druga vremena.
24. 02. 2025. u 19:21
