Četvrtu godinu zaredom, Osiguranik, TIM Centar, Rezilient i Infostud predstavili su rezultate istraživanja „Šta to radi zaposlene“, koje donosi najsveobuhvatniji pregled potreba, očekivanja i percepcija zaposlenih u Srbiji.
Ove godine u istraživanju je učestvovalo 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih, a oba uzorka su usklađena sa podacima Republičkog zavoda za statistiku, što ga čini u potpunosti relevantnim i reprezentativnim za domaće tržište rada.
Fleksibilnost postala nova valuta zadovoljstva zaposlenih
Za zaposlene u Srbiji, beneficije više nisu samo dodatak uz platu – one sve više postaju pokazatelj poverenja. Prema rezultatima istraživanja, fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće već drugu godinu zaredom čine najvredniju i najtraženiju beneficiju. Zaposleni sve manje vrednuju klasične pogodnosti poput sportskih aktivnosti, subvencionisanih kredita ili plaćenih treninga, a sve više traže autonomiju u organizaciji posla – slobodu da sami upravljaju svojim vremenom i načinom rada.
Fleksibilnost je, kako pokazuje istraživanje, nova valuta radnog zadovoljstva koja donosi osećaj poverenja i ravnoteže, ali i utiče na lojalnost zaposlenih.
U poređenju sa prošlom godinom, beleži se porast očekivanja u vezi sa ličnim balansom – zaposleni više ne žele samo “bolji posao”, već bolji život uz posao.
Kada je reč o roditeljima, istraživanje pokazuje da i dalje preovlađuju simbolične beneficije poput novogodišnjih paketića, dok su stvarne mere podrške poput dodatnih slobodnih dana, fleksibilni raspored ili pomoć oko brige o deci retkost.
To potvrđuje da su mnoge kompanije još uvek u zoni komfora, gde se o brizi priča, ali se retko sprovodi u praksi.
Rad od kuće više nije privilegija, već pitanje poverenja
Rad od kuće, nekada shvaćen kao prolazna potreba, sada je postao stalni deo radne stvarnosti.
Prema istraživanju, 28% zaposlenih u Srbiji ima mogućnost da radi na daljinu, makar povremeno, što je mali, ali stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, jasno se vidi trend povratka u kancelarije: skoro 20% zaposlenih navodi da su njihove kompanije u 2025. godini pooštrile politike rada od kuće, uvodeći obavezne dane prisustva.
Zanimljivo je da postoji veliki raskorak u percepciji poverenja: dok 78% zaposlenih veruje da im nadređeni veruju, čak 63% menadžera priznaje da nema potpuno poverenje u zaposlene koji rade na daljinu.
To pokazuje da fleksibilni modeli rada nisu samo pitanje tehnologije, već i kulture i međusobnog poverenja.
Više od dve trećine ispitanika, i zaposlenih i menadžera, saglasna je da rad od kuće nije beneficija, već drugačiji oblik rada, koji zahteva nove veštine, jasnu komunikaciju i dogovorene ciljeve.
Kompanije koje uspeju da balansiraju između fleksibilnosti i povezanosti timova imaće prednost u privlačenju i zadržavanju ljudi u narednim godinama.
Wellbeing više nije trend, već osnov zdravog poslovanja
Wellbeing više nije trend o kojem se govori, već ključni preduslov za stabilnost i produktivnost zaposlenih.
Čak 95% zaposlenih prijavljuje makar jedan problem koji utiče na njihovo blagostanje – najčešće stres (69%), manjak energije (54%), pad motivacije (46%) i finansijske poteškoće (39%).
Još važnije, dve trećine zaposlenih veruje da ti problemi direktno umanjuju njihov učinak na poslu.
Zaposleni danas od kompanija očekuju sistemsku, a ne simboličnu podršku.
Najviše žele pomoć u kriznim životnim situacijama, psihološko savetovanje, ali i pravnu i finansijsku edukaciju.
Ipak, iako deo firmi nudi takve programe, mnogi zaposleni ih ne koriste zbog stigme, nepoverenja ili nejasne komunikacije.
Poruka istraživanja je jasna: briga o ljudima više nije HR tema, već pitanje održivosti poslovanja.
U svetu u kojem se granice između posla i privatnog života brišu, kompanije koje ne ponude pravu podršku rizikuju da izgube svoje najvažnije ljude.
Sve više zaposlenih ne veruje u dobre namere poslodavaca
Istraživanje je ove godine prvi put prepoznalo pojavu carewashinga – situacije kada kompanije javno promovišu brigu o zaposlenima, ali u praksi to ne sprovode.
Čak 69% zaposlenih kaže da njihove firme „pričaju o brizi“, dok samo 11% tvrdi da ta briga zaista postoji i oseća se u svakodnevnom radu.
Najčešći oblici carewashinga su:
- kampanje o mentalnom zdravlju, ali uz prekovremeni rad,
- fleksibilnost samo “na papiru”,
- promotivne inicijative o jednakosti bez stvarnih promena.
Rezultat takve prakse je pad poverenja u HR i menadžment, kao i osećaj da kompanije koriste teme brige o zaposlenima kao deo employer brendinga, a ne stvarne kulture.
Zaposleni, kako pokazuje istraživanje, vrlo jasno prepoznaju razliku između marketinga i stvarne podrške, pa će kredibilitet biti ključna valuta narednih godina.
Ovi rezultati jasno pokazuju da se domaće tržište rada nalazi između dva sveta – tradicionalnog, koji još uvek meri prisustvo i sate, i novog, koji vrednuje poverenje, fleksibilnost i wellbeing.
Kompanije koje na vreme prepoznaju ovu promenu, biće one koje će sutra uspeti da zadrže i inspirišu svoje ljude.
Post Views: 10
