Reporterka Danasa na KiM: Fudbalski susret između Albanije i Srbije bio rizičan za Srbe

Na poslednjim lokalnim kosovskim izborima održanim 12. oktobra 21 od 38 opština na Kosovu i Metohiji dobila je nove gradonačelnike.

Preostalih 17 opština čekaju drugi krug glasanja u organizaciji Prištine 9. novembra. Do tada bi trebalo da se zna, rok ističe 25. oktobra, da li mandatar nove vlade kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti ima bilo kakve šanse da obezbedi skupštinsku većinu na osnovu rezultata prvih redovnih parlamentarnih izbora u samoproglašenoj kosovskoj državi, održanih 9. februara ove godine.

Kurti, koji je od predsednice Kosova Vljose Osmani dobio mandat za sastav još jedne vlade 10. oktobra, tvrdi da je sva njegova pažnja sad usmerena na drugi krug lokalnih kosovskih izbora, a da je Pokret Samoopredeljenje spreman i za ponovno glasanje za parlament.

Realni pobednik prvog kruga kosovskih lokalnih izbora je, bar kad se radi o gradonačelnicima, Srpska lista. Vratila je svoje ljude u devet od 10 većinski srpskih opština koje su kao i sve druge kosovske institucije Srbi napustili početkom novembra 2022. u znak protesta zbog odbijanja zvanične Prištine da formira zajednicu srpskih opština (ZSO). Srpska lista, čiji „mozak“ u Beogradu, nije do 12. oktobra 2025. dobila ZSO, ali su većinski srpske opštine prošle kroz iskustvo albanske lokalne samouprave po prištinskom „kroju“ koji je Briselskim sporazumom predviđen i za ZSO, a što znači gašenje svih institucija Srbije.

Kosovski Albanci u prvom krugu izbora 12. oktobra podeli su glasove između Demokratske partije Kosova i Samoopredeljenja koji su prvom krugu izbora dobili gradonačelnike u po tri opštine, Demokratski savez Kosova u dve, Alijansa za budućnost Kosova u jednoj opštini – Dečanima, rodnom kraju njenog predsednika i bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja.

U prethodna dva teksta opisane su situacije u Drenici, Gračanici i delimično Metohiji, konkretno – Orahovcu.

U donjem albanskom delu grada nalaze se: opština, sve institucije, autobuska stanica, glavne trgovine, apoteke, džamije sa posebno uređenim prostorom, pijaca, nekad najmodernija škola u celoj nekadašnjoj SFR Jugoslaviji koju je sad čisto albanska… Srbi žive u nekoliko ulica u brdu gde je sve više Albanaca.

Uoči prvog kruga lokalnih kosovskih izbora utakmica između reprezentacija Srbije i Albanije nije bila samo događaj visokog rizika za vlast u Beogradu i na terenu u Leskovcu nego i za Srbe na KiM. U Orahovcu se pobeda Albanije ovog puta svela na lokalno divljanje, mimo onog svakodnevnog na motorima u centru srpskog dela grada kod crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Nije bilo incidenata kao pri prethodnom fudbalskom susretu Srbije i Albanije kad zbog razbijenih prozora umalo nije stradala porodica orahovačkog sveštenika. Ovog puta situacija je za mnoge Srbe bila zabrinjavajuća zbog toga što su fudbalski susret u Leskovcu poklopio sa okupljanjem srpske mladeži iz Orahovca i drugih delova Srbije na proslavi jednog punoletstva. Na sreću srpska žurka i albanska proslava fudbalske pobede nisu se srele.

Na sam dan izbora 12. oktobra u Orahovcu, gde je biračko mesto, kao i na parlamentarnim izborima u februaru, bilo u osnovnoj školi ,sve je bilo mirno. Iako se u prvi mah mislilo da nema gužve zbog proslave Miholjdana u Velikoj Hoči, ispostavilo se da je tamo situacija bila više komemorativna nego praznična.

Bez mnogo ljudi iz okoline, a ni iz ostatka Srbije, kojih je bilo čak i u prvim godinama protektorata UN, kad niko nije mogao ni da uđe, a ni da izađe iz Velike Hoče bez stroge nemačke kontrole niti da se bezbedno kreće bez Kforove pratnje.

Kad pitate Srbe zašto izlaze na izbore samoproglašene kosovske države, oni najčešće tvrde da to prvi put čuju, a kao glavni argument ističu činjenicu da ih je Beograd pozvao na glasanje. Neobaveštenost ili nešto drugo? Priča o medijskoj blokadi na KiM više ne stoji. Sad je u bilo kom delu KiM moguće gledati i takozvane nezavisne TV. Neinformisan je samo onaj ko ne želi da zna šta se događa ili ima lične interese na koje činjenice nemaju presudan uticaj.

Doduše, mnogi stariji ljudi iskreno veruju svojoj državi čak u sredinama koje nisu čisto srpske, ali su u živeći sa Srbima navikli da gledaju ka Beogradu i takav odnos su, u nekim zabačenim šarskim selima, zadržali i ovog 12. oktobra. Činjenica je da je Beograd na KiM prepustio Prištini ne samo Srbe nego i sve njihove prirodne i istorijske saveznike koji bi mogli da se nađu na udaru albanske osvetoljubivosti, iako sa njima nikada nisu zajedno živeli kao što je slučaj u Sredskoj iznad Prizrena.

Vučićeva politika dovela je Srbe na KiM u poziciju da biraju između albanske lokalne uprave i povratka iz Beograda favorizovane Srpske liste, što je realno samo pitanje načina i brzine integracije Srba u kosovski pravni i zakonodavni sistem kojima su već nametnuta kosovska dokumenta, saobraćajne tablice, ko zna šta još.

Mitrovica

Za Srpsku listu, čiji je kandidat Milan Radojević, prema podacima CIK Kosova, dobio šest puta više glasova nego dosadašnji albanski gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitroviće Erden Atić iz Samoopredeljenja pitanje je da li će moći Atićevu „zelenu“ Mitrovicu, čak su i pešački prelazi prefarbani su ovom bojom, da vrati u „crvenu“ kakvo je bilo srce isred ćiriličnog natpisa „K. Mitrovica“ koji su Atićevi ljudi pred lokalne izbore zamenili latinicom, kosovskim simbolom grada i „ozelenili“? Šta je sa ostalim Atićevom antisrpskim odlukama, oduzetom imovinom, zatvorenim srpskim institucijama, benzinskim pumpama, lokalima, albanizacijom grada u pokušaju? Da li će Priština dozvoliti Srpskoj listi da poništi štetne odluke i koliko Lista može da se suprotstavlja kosovskoj centrali, a da ne ugrozi obaveze Beograda iz Ohridskog sporazuma?

Sever KiM je posle ovog sporazuma kao operativnog dela Francusko-nemačkog plana pretrpeo nasilnu albanizaciju, tako da navodno slučajno lutanje pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga sa dugim cevima glavnom mitrovačkom ulicom, uz blagoslov Kfora, nije iznenađenje. Pogotovo ne posle prvog kruga lokalnih kosovskih izbora, čak i ako se na vlast vraća Srpska lista, čiji su poslanici i Nenad Rašić omogućili da se u kosovskom parlamentu donese zakon o transformaciji KBS u buduću vojsku Kosova.

Srbi na severu KiM koji su i uvođenje protektorata UN 1999. doživeli kao okupaciju, od maja prošle godine ubrzano se uguravaju u način života na koji su se njihovi sunarodnici južno od reke Ibra primoravani postepeno poslednjih 26 godina. Gledamo sa strane, Albanci se prema severnom delu Kosovske Mitrovice ponašaju kao prema „trofeju“.

Glavni most na Ibru nije otvoren za saobraćaj, ali Albanci iz južnog dela grada ponosno prelaže kao pešaci, iako je Aljbin Kurti uoči lokalnih izbora sagradio dva nova mosta. Južni albanski deo grada ima novi stadion FK Trepča, nalik nacionalnim stadionima kojima je Vučić „ukrasio“ ostatak Srbije. Iz faraonskih radova u oba dela grada moglo bi se naslutiti da bi Kosovska Mitrovica mogla uskoro da dobije i najveću džamiju u regionu, što je Islamskoj zajednici Kosova obećano kad je Priština dobila rimokatoličku katedralu, čiji toranj dominira gradom.

Kultni srpski kafić

Kultni srpski kafić „Dolce vita“, poznat kao „baza“ momaka sa mosta koji su 1999. odbranili srpski deo grada sad je u albanskom vlasništvu, zove se „C’est la vie“ i omiljeno je mesto prištinskih zvaničnika. Na južnoj strani mosta nalazi se restoran „Ura“, na srpskom „Most“. Konstrukcija mosta je, kao i sve što se moglo prefabana tokom vlasti Samoopredeljenja u srpskom delu Mitrovice.