TELEKONFERENCIJA „Oslobođenje Kurske oblasti“koju je organizovala delegacija Rusije na pregovorima o pitanjima vojne bezbednosti i kontrole naoružanja u Beču zajedno sa specijalnim izaslanikom ruskog MIP za zločine kijevskog režima, ambasadorom Rodionom Mirošnikom, izazvala je pažnju velikog broja novinara iz Evrope, Afrike i Azije.
Foto Privatna arhiva
Jedan od učesnika konferencije Ivan Konovalov, vojni stručnjak, autor radova o oružanim sukobima u modernoj istoriji, kao i o izgradnji Oružanih snaga Ruske Federacije, u razgovoru za „Novosti“ činjenicu da svetska javnost ignoriše pitanje zločina počinjenih u Kursku objašnjava istorijskom konstantom.
– Istine se, i ruske i srpske, što je istorijska konstanta, dokazuju pobedom na bojnom polju. Do tog trenutka možemo očekivati da će kolektivni Zapad nastaviti sa svojom praksom, korišćenjem svih raspoloživih instrumenata kako bi nama predočio da nismo u pravu i da ono što je očigledno ne odgovara istini koja je uvek po meri njihovih interesa.
Uveren u rusku pobedu, Konovalov ne potcenjuje sposobnost anglosaksonaca da vešto obmanjuju u čemu su, smatra, vrsni majstori.
– Nedavno je jedan američki kongresmen izašao sa tezom da nije važno hoće li Rusija pobediti ili neće. Važno je kako će ta pobeda biti predstavljena – ili će Zapad predstaviti kraj rata kao još jednu svoju pobedu, ili Rusija. Ovo govorim u danu kada obeležavamo sećanje na 6. jun 1944. i iskrcavanje američkih i britanskih trupa u Normandiji. Osam decenija kasnije, kancelar Nemačke Fridrih Merc, prilikom svoje posete Americi, predstavlja taj događaj kao učinak savezničkih snaga iz Evrope u pobedi nad nacizmom. Međutim, mi znamo da to nije tako, budući da je ruska vojska zauzela Berlin.
Činjenicu da ne može da dobije ovaj rat Ukrajina kompenzuje diverzantsko-terorističkim metodama, kojima smo svedočili i prethodnih dana. Zašto Ukrajina zvanično nije proglašena terorističkom državom?
– Situacija je dosta složena. Predsednik Donald Tramp pokušava da stvori preduslove koji bi omogućili neku vrstu dogovora. Iskreno ću reći: ukoliko predsednik SAD zaista pokušava nešto da uradi – to je dobro. S druge strane, Rusija pobeđuje na bojnom polju i to je neosporna činjenica. U tom kontekstu postavlja se pitanje na šta bi nas obavezivala odluka da zvanično Ukrajinu proglasimo terorističkom državom. Situacija nije jednoobrazna. U Ukrajini postoji nacistički, fašistički režim, s jedne, i ukrajinski narod, s druge strane. Mi u ukrajinskom narodu ne vidimo neprijatelja. Naš neprijatelj je nacistički režim. Razlika je ogromna i nema prostora za poistovećivanje. Stoga, proglasiti zemlju za terorističku značilo bi pod taj pojam podvesti i nama bratski ukrajinski narod.
Foto Privatna arhiva
Čini se da ljudski faktor gubi značaj u odnosu na veštačku inteligenciju. Po vašim saznanjima, da li postoji bojazan da bi Ukrajina mogla da dođe u posed resursa „Palantira“ čije mogućnosti prevazilaze „Starlink“?
– Kompjuterska tehnologija ima neznatan uticaj, ali pre će biti da je to adut za pregovore.
Imao sam prilike da vidim vojni internet „Starlink“ koji je ukrajinskoj vojsci isporučivao gospodin Mask. Sa tim sam se susreo još u vreme rata u Iraku, kada je američka vojska ulazila u Bagdad. Reći ću ovako: to umnogome olakšava stvari na taktičkom nivou, no nimalo ne pomaže na strateškom. Čak i sa svim resursima „Palantira“, kompanije specijalizovane za softverske platforme i analizu velikih podataka, Ukrajina svakako gubi rat. Ona ga je već izgubila.
Snabdevanje ruske vojske dronovima na početku rata temeljilo se na podršci građana. U kojoj meri je Rusija promenila odnos prema novoj formi ratovanja, i kakva je budućnost skupog naoružanja koje može da uništi dron vredan 600 evra?
– Gotovo ceo svoj život proveo sam u ratu i zaključak je sledeći: sve rešava čizma pešadije. Tamo gde ona stupi, to je teritorija koju mi ili oslobađamo, ili interniramo. Sve ostalo je apsolutno nevažno. Kompjuterska tehnologija nije kadra da izmeni situaciju. Setite se Artjomovska, setite se naših drugih borbi sa ukrajinskom armijom – prsa u prsa. Puno godina sam proveo na bojnom polju i jedno ću reći – borba prsa u prsa rešava glavna politička pitanja.
Da li dobre namere američkog predsednika dovodi u pitanje činjenica da je Vašington u vreme prvog mandata Trampa potpisao sporazum o izgradnji vazduhoplovnih baza u Evropi?
– Objašnjenje je jednostavno. Tramp je američki militarista, ali nije ukrajinski fašista. On ima svoje ciljeve. Sukob sa Ilonom Maskom, donekle gura u stranu ukrajinsko pitanje. Da, Tramp je emocionalan čovek, eksplozivne naravi. Međutim, on je i poslovan čovek. A kao poslovan čovek on analizira situaciju. Verujte, Tramp je čovek koji može da bude histeričan, nepredvidiv, sklon povlačenju naoko ludačkih poteza, no sve te manifestacije brzopletosti u funkciji su dostizanja cilja. Još jedna stvar u vezi sa vašim pitanjem. Tramp ne poima smisao cilja. On se zapetljao. On ne zna kuda dalje da ide. Mislim da će mu upravo naš predsednik sugerisati kojim putem dalje da krene.
Evropljani nisu pravi ratnici
Ubrzana militarizacija Evrope sugeriše da se EU sprema za rat. Sa kakvim izgledima na pobedu?
– Evropa, odnosno Kolektivni zapad se sprema za rat koji će odmah izgubiti. To nisu ni Srbi, ni Rusi, spremni da ratuju do poslednje kapi krvi, već stratezi koji razmišljaju kako da se elegantno, isplativo predaju. Evropski ministri su dogovorili stvaranje kreditnog odbrambenog fonda u vrednosti od 150 milijardi evra. Ko će uložiti novac u fond za kupovinu oružja? Kome će iz tog fonda ići pare?
Novac, naravno, priželjkuje Britanija koja nije članica EU, ali jeste NATO. Britanija planira izgradnju najmanje šest novih fabrika naoružanja. Sve to ima malo veze sa ratom. Oni apsolutno ne znaju kako se ratuje, kako se pobeđuje.
Šumovi u komunikaciji Tramp – Mask naveli su mnoge da pretpostave scenario u kojem bi američki biznismen utočište mogao pronaći u Rusiji. Da li su realna ovakva očekivanja?
– Rusi sa tim ništa nemaju. Ovde su se posvađala dva kicoša, dva ogromna ega, i svako od njih želi da ovlada što većom teritorijom. Tramp je predsednik i shvata da je Mask čovek sa kojim ne može da izađe na kraj. Rezultat je sledeći – obojica su gubitnici. Mask je izgubio 350 milijardi dolara zbog te svađe, a Tramp milijardu. Koja je razlika? Trampov novac su žive pare, za razliku od Maskovog. I Mask to zna. U ovoj situaciji je, reći ću, izgubio Tramp.
Kada je reč o mirovnim pregovorima, izbor Turske kao posrednika sugeriše da je Moskva spremna da zaboravi prethodna kršenja dogovora Ankare, poput puštanja „azovaca“ na slobodu…
– Mi u Rusiji veoma dobro shvatamo da se Turskoj ne može verovati. No radi se o tome da je u ovom trenutku Turska naš saputnik, budući da ima ciljeve koje želi da ostvari u kontekstu postizanja naših ciljeva. Procene idu u pravcu da imamo puno toga zajedničkog i da nam valja zajedno rešiti zajedničke zadatke. Međutim, Turska nije naš saveznik. Ona je članica NATO. Ipak, Turska je sebi postavila zadatke koje ne želi da rešavati u okviru NATO. Turskoj NATO smeta. Evo zašto: Turska ima drugu po brojnosti vojsku u Alijansi. To je prvo. Drugo, Turska je zemlja koja rešava regionalna pitanja. Na Bliskom istoku je njeno prisustvo vrlo važno. Mi to uvažavamo, ali pogledajte sad – NATO to ne priznaje. I sa kim će Turska, sa nama ili sa natovcima?
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
