Kada se Orvel preselio u stvarnost
Desilo se baš – čitam Orvelovu 1984 kad je zbog korone uvedeno vanredno stanje i kada smo ostali da full time radimo od kuće. Skoro da sam imala napad panike – jednu od prvih večeri. Sablasno je, mračno i tiho; mislim se: „Neću moći da izađem iz kuće osim u prodavnicu“… Gotovo da sam poverovala da ćemo ovako živeti od sada – u samoći.
Sve može onlajn – i kafa, i trening, i posao
I onda kreću onlajn sastanci. Kao pijemo kafu onlajn, pa i treninge radimo onlajn – do tada skoro nezamislivo, a onda preko noći postalo standard! I dobro nam ide. Klijenti su zadovoljni. Menjamo trenere i predavače u hodu, jer nisu svi koji su bili sjajni uživo jednako dobri i preko ekrana. A otkrivamo i neke nove „onlajn talente“!
Intervjue sa kandidatima radimo onlajn i uspevamo da ih dobro procenimo. Klijenti su zadovoljni, pozicije se zatvaraju. U naš poslovni prostor odlazimo ponekad, maksimalno dve osobe po kancelariji. Nedostaje mi gužva kada nas je bilo sedmoro u kancelariji i kad sam bežala u kuhinju da čujem sopstvene misli.
„Meni je super“ – dva pogleda na istu stvarnost
Mesec dana kasnije, sretnem kolegu, milenijalca, sa osmehom na licu u jednoj od dozvoljenih šetnji pasa. Kaže kako mu je baš lepo: sluša ploče, razmišlja, ima vremena za sebe i da mu prija sve ono što ja doživljavam kao otuđenje i izolaciju.
Povratak u kancelarije – ili povratak navici?
Pandemija je, na sreću, prošla. Planiramo povratak u kancelariju. Ali pitanje se nameće: zašto, ako odlično funkcionišemo onlajn? Izbegavamo gužve, sastanci su kraći, može ih biti i pet dnevno. Ne gubi se vreme u prevozu, troškovi su manji, a efikasnost veća.
S druge strane, mnogima nedostaje kontakt uživo – razgovor koji se ne prekida lošom vezom i razmene koje ne mogu da stanu u ekran. Istraživanja pokazuju da radom na daljinu gubimo na kreativnosti: kvalitet komunikacije opada, a znanje se teže prenosi.
Kada kompanije biraju disciplinu, a zaposleni – slobodu
Mnoge američke kompanije donele su odluku: povratak u kancelarije, bez izuzetka, čak i bez hibridnog modela.
A kod nas? Istraživanje koje je tim Gi Group sproveo na kandidatima zainteresovanim za promenu posla pokazuje da 50% ispitanika u Srbiji želi hibridni model (par dana kancelarija, par dana od kuće), 30% bi radilo potpuno na daljinu, a samo 20% isključivo u kancelariji.
Razumljivo. Gužve u saobraćaju su ogromne, prosečno se uštedi dva sata dnevno kada ne moraš da ideš na posao. Nema troškova prevoza. Stigneš ranije po dete u školu ili vrtić. Nije retkost da kandidati odbiju ponudu za posao ako se traži svakodnevni rad iz kancelarije – a poslodavci vape za radnom snagom.
Fleksibilnost kao nova radna valuta
Rad na daljinu pritom otvara i nova tržišta. Možemo da prihvatimo posao u drugom gradu, pa i drugoj zemlji. Ako smo spremni na noćne smene – čak i na drugom kontinentu. Kompanije koje su fleksibilne rešile su deo problema privlačenja talenata: ako ih nema dovoljno lokalno, mogu ih zaposliti onlajn – bez selidbi, putovanja i dodatnih troškova.
Mnogi pokušavaju da odgonetnu šta je ključ uspeha, a sve nas opet vodi u istom pravcu – fleksibilnost. Ona otvara mogućnosti, nudi nova rešenja, povezuje ljude i otvara nova tržišta. Ali fleksibilnost traži promišljenost, smisao i, pre svega, dobru organizaciju – posla, tima i zadataka.
Gde radimo – ili kako radimo?
Jer rad od kuće može biti sloboda ili izolacija; rad iz kancelarije može biti inspiracija ili rutina.
I zato, možda, nije pitanje gde radimo – već kako radimo.
Post Views: 6
