Ruski predsednik Vladimir Putin i njegova dvorska svita u Kremlju postali su vatreni zagovornici stava da su zapadni uticaj i napadi koji su dolazili iz Evrope (Poljska, Švedska, Francuska, Nemačka) ostavili teže i gore posledice po ruski narod od dvovekovne vladavine mongolskih kanova nad Rusijom u srednjem veku. Na osnovu te premise proizilazi zaključak da će rat protiv Zapada, čiji je jedan front u Ukrajini, voditi sine die, sve do pobede Rusije. Ako treba i čitavu deceniju.

U Kremlju je postala dogma da je Zapad, čitaj SAD, želeo da dezintegriše Rusku Federaciju deleći je na pet delova koji bi potpali redom pod uticaj zapadnih hegemona jer ne bi mogli da brane svoje interese kao što to čini danas Putin na čelu celovite Rusije.

Reč je o ideji Zbignjeva Bžežinskog, savetnika američkih predsednika Lindona Džonsona i Džimija Kartera, koja je u međuvremenu postala opštepoznata upravo zato što nije inkorporirana kao deo strateških planova Vašingtona. Paradoks je da Putin optužuje SAD za nešto što potajno priželjkuju saveznici Rusije, od Kine do Turske, dok u evropskom krilu NATO-a od velikih članica samo bi Poljska volela da vidi rasparčanu Rusiju, dok se u Berlinu i Parizu mnogo više pribojavaju takvog scenarija nego što ga priželjkuju.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 23

Originalni tekst