Brza saobraćajnica otvoriće „Srpsku kraljevsku dolinu“ Ibra. Praktično sam odrastao u Žiči, sa bratom sam se igrao u porti.

ПУТЕВИ КОЈИМ СЕ ВРАЋАМО СЕБИ: Новости са министром Весићем у капели Свете Петке и Цркви Ружици чију је обнову он иницирао

FOTO: Predrag Mitić

KAO u onoj dečjoj priči, povuci-potegni i „Novosti“ za božićni intervju iščupaše iz profesionalnog klišea ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vesića i otkriše Gorana Vesića, svetosavca, velikog poklonika Jerusalima, Svete Gore i nemanjićkih svetinja u Rasu.

FOTO: Predrag Mitić

Ministar Goran Vesić i protojerej – stavrofor dr Vladimir Vukašinović obilaze radove na kapeli Svete Petke

– Sve je počelo u manastiru Žiči, gde sam praktično odrastao. Moja majka je kao medicinska sestra često odlazila tamo da vladici Stefanu daje injekcije, a ja sam se sa bratom igrao u manastirskoj porti sa osećanjem da sam u sopstvenom dvorištu. Veoma sam vezan za Žiču i vrlo srećan što je jedna od prvih odluka koje sam doneo kao ministar bila izgradnja novih pristupnih saobraćajnica svetinji i što na toj funkciji radim na projektu brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar. Ona je veoma važna iz savremenih razloga, a istovremeno je put kojim se vraćamo sami sebi, svojoj kulturi. Ona će otvoriti „Srpsku kraljevsku dolinu“ Ibra gde se nalazi ono gotove sve što imamo iz srednjeg veka: Žiča, mesto krunisanja kraljeva, Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, Maglič, Studenica, Deževa, Sopoćani… Kada gradite nove puteve na trasama drevnih, to uvek ima veze i sa kulturom i sa tradicijom.

Naš sagovornik smatra da su polemike koje se vode o velikim projektima u vremenu kada se oni izvode istorijski nevažne, jer vredna dela nadilaze trenutne rasprave.

– Tako je i sa spomenikom Stefanu Nemanji, čije je podizanje bila ideja predsednika Vučića, a ja sam je samo sa njim sprovodio. Galama koja se podigla učinila je da smo tim spomenikom vratili Nemanjiće u kolektivno sećanje Srba, pa sada Čačak podiže spomenik Stracimiru, koji je osnovao ovaj grad, a Kraljevo podiže obeležje Stefanu Prvovenčanom. To je vrlo važno za narod koji, na primer, nema nijednog svog velikog srednjovekovnog vladara ni na novčanici. Ponašamo se kao da je istorija počela 1804, što jeste važna godina, ali nije početak srpske istorije. O kontinuitetu postoji jedna interesantna priča. Kada je, kao premijer, Zoran Đinđić odlučio da okupi privrednike i da završi Hram Svetog Save, otišao sam bio kod njega i upitao ga: „Otkud ti da iniciraš akciju oko završetka hrama kada nisi vernik?“ On je odgovorio: „Završetak hrama nije samo pitanje vere, to je pitanje značajno za celu naciju. Ako bismo uspeli da završimo Hram Svetog Save 2004, na 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka, mi bismo kao narod pokazali da umemo da završimo nešto što smo započeli. To je u stvari promena mentaliteta.“

FOTO: Predrag Mitić

Goran Vesić ispred trpezarije kralja Milutina u Hilandaru

Upravo su kontinuitet i simbolika prostora bili razlog zbog koga je ministar Vesić tražio da se sretnemo kraj kapele Svete Petke u obnovi, a da razgovaramo u crkvi Ružici.

– Aktuelnu obnovu kapele Svete Petke i obnovu Ružice sledeće godine smatram svojim najveći projektom na kome radim sa protom Vladimirom Vukašinovićem. Dok sam bio u Gradu, obezbedio sam 100.000 evra za obnovu kapele, ali cena obnove je mnogo veća i ona se sada finansira iz donacija. O posebnom mestu kapele Svete Petke među 93 crkve na teritoriji Beograda najbolje svedoči broj žena koje u nju dolaze, a jednako je izuzetna i posećena Ružica. Ona do 19. veka praktično fizički nije postojala, osim u srpskom predanju o drevnoj bogomolji iz vremena Despota Stefana kraj mesta „gde izvire najčistija voda“, a to je upravo izvor Svete Petke. Stara Ružica je bila uništena u bezbrojnim bombardovanjima i prelascima tvrđave iz ruke u ruku, ali je bila vrlo živa u sećanju. O tome svedoči obimna prepiska kojom je Knjaz Miloš mnogo puta tražio da se objekat, koji je Turcima služio kao barutni magacin, vrati u funkciju kao crkva, a oni su to neprestano odbijali. Srbi, ipak, nisu zaboravili Ružicu i čim je 1867. knez Mihailo preuzeo ključeve Beogradske tvrđave, ona je za samo nekoliko meseci obnovljena. Malo je tako uspešnih srpskih poduhvata kakva je bila obnova Ružice.

FOTO: Predrag Mitić

Crkva Ružica

Vesić insistira na značaju obnove srpskih svetinja gde god da se one nalaze, jer se time one vraćaju u nacionalnu svest i čine nas boljima.

– Imao sam ponos i čast da budem pet puta u Jerusalimu i da obiđem sveta mesta, što je poseban osećaj. Jerusalimu uvek želite da se vratite, jer kada tamo dođete shvatite da se nalazite na mestu gde je istorija čitavog sveta pred vama. Kada na takvom mestu imate svoju svetinju, Manastir svetih Arhangela, zadužbinu kralja Milutina, onda to obavezuje. Njegova svetost patrijarh Porfirije čini sve da na neki način povratimo tu srpsku svetinju koja je zbog istorijskih okolnosti pripala grčkoj Jerusalimskoj patrijaršiji. Nadam se da će naći rešenje, jer mi Srbi moramo da povratimo prisustvo u Jerusalimu. Ipak, iako je to sveti grad u Svetoj zemlji, pravu svetost sam osetio samo u Hilandaru. Kada uđete u njegov saborni hram, shvatite da se nalazite u crkvi koju su izgradili Nemanja i Sava, a posle Milutin, shvatite ko smo i šta smo. Veoma sam srećan što je zahvaljujući predsedniku Vučiću donet zakon o podršci Hilandaru, jer pre njega Srpska sveta carska lavra nije imala institucionalnu podršku, kakvu je imala samo u vreme Aleksandra Obrenovića. Dogovorili smo se sa Hilandarom da, mimo manastira, napravimo depo za čuvanje neprocenjivo dragocenih istorijskih spisa i umetničkih dela, a da riznicu pretvorimo u muzej i to ćemo sigurno uraditi, samo čekamo da projekti dobiju saglasnost grčkih zavoda, što ide dosta sporo.

FOTO: Predrag Mitić

Kod Nemanjine loze u Hilandaru

Božić, najradosniji hrišćanski praznik, suštinski je praznik mira i pomirenja i naš sagovornik je u tom duhu poručio.

– Danas, kada gledamo šta se dešava u svetu, mislim da nam je poziv na mir najpotrebniji. Da treba da se molimo za mir, a posebno za naš narod na KiM, sa kojim će za ovaj Božić biti naš patrijarh Porfirije. Da se molimo da naš narod odoli pristicima zle vlasti zlog čoveka Kurtija, koji pokušava da protera Srbe sa Kosova. Veoma je važno da se za Božić setimo da moramo da prevladamo naše podele kada je reč o odlukama važnim za državu.

KAKO JE ODZVONILO FRANjI JOSIFU

SVE je u vezi sa Ružicom izuzetno simbolično, do toga da su njena zvona izlivena od nikada nepostavljenog spomenika Franji Josifu.

– Austrijanci su tokom druge okupacije doneli odluku da na mestu današnjeg spomenika zahvalnosti Francuskoj podignu taj spomenik da bi ponizili Srbe. Uradili su ga u Beču i doneli u Beograd, ali nisu uspeli da ga postave, jer ih je pretekla srpska vojska. Kip je istopljen i od njega su između ostalog napravljena zvona Ružice – podsetio je Vesić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

90 DANA BEZ ODGOVORA: I dalje nema rezultata obdukcije za Stefana, Bojana i Igora - Priština i dalje krije kako su ubijeni Srbi u Banjskoj

90 DANA BEZ ODGOVORA: I dalje nema rezultata obdukcije za Stefana, Bojana i Igora – Priština i dalje krije kako su ubijeni Srbi u Banjskoj

PUNIH 90 dana prošlo je od tragedije u Banjskoj, 24. septembra, kada su u sukobu sa takozvanom kosovskom policijom stradala trojica Srba – Stefan Nedeljković (31) iz Zvečana, Igor Milenković (50) i Bojan Mijailović (30) iz Leposavića. Stefan, Igor i Bojan sahranjeni su nakon šest dana agonije kroz koje su prošle njihove porodice. Međutim, njihova agonija tog dana nije završena – tri meseca kasnije, oni i dalje ne znaju kako su stradali njihovi najmiliji – rezultata obdukcije ubijenih Srba još uvek nema, a nema ni naznaka da će ih uskoro biti.

27. 12. 2023. u 07: 00

Originalni tekst