Jérémy Clapin je Francuz, nominovan za „Oskara“ 2020. godine za svoj prethodni – animirani film J’ai perdu mon corps, koji je, između ostalog dobio i nagradu kritike na filmskom festivalu u Kanu. Sada nam se predstavlja SF filmom, svojim prvim igranim dugometražnim projektom – Pendant ce temps sur Terre („U međuvremenu na Zemlji“) – premijerno prikazanom na ovogodišnjem Berlinskom festivalu.
Odnosi između braće i sestara su komplikovane stvari i ne postaju lakše kada jedna od strana nestane u svemiru. Prošle su tri godine otkako je astronaut Franck nestao bez traga, tokom svoje prve ekspedicije van stratosfere, ali njegova sestra Elsa još uvek nije izgubila nadu da će se vratiti. Iako su se ona i ostatak porodice vratili na neki privid normalnosti, ona redovno posećuje statuu koju su vlasti podigle u njegovu čast, nadajući se nekakvom znaku. Ipak, šokirana je kada jednog dana čuje Franckov glas, i rečeno joj je da su ga zarobili vanzemaljci koji nude da ga vrate – samo ako Elsa učini jednu malu stvar za njih…
