„PRVI PUT JE OTIŠAO NA MITING, A VRATIO MI SE U KOVČEGU“ Preminula Smilja, majka Panića kog je u „demokratskoj“ Srbiji 2008. ubila policija

Preminula Smilja Panić, majka Ranka Panića koji je od posledica policijskog batinanja preminuo 2008. godine, na mitingu radikala.

Foto: Printskrin

Smilja Panić, majka Ranka Panića (41) koji je preminuo od posledica policijskog batinanja tokom uredno prijavljenog protesta Srpske radikalne stranke 2008. godine, sinoć je preminula.

Ranko, koji je bio simpatizer stranke koja je organizovala skup 29. jula u znak protesta zbog izručenja Radovana Karadžića Haškom tribunalu, sa teškim telesnim povredama primljen je u Urgetni centar narednog dana, a preminuo je 15. avgusta.

Lekari su utvrdili da je zadobio teške povrede prilikom udarca u stomak, zbog čega mu je puklo debelo crevo. Smilja, majka nesrećnog Ranka, u ranijoj ispovesti za Kurir, otkrila je da je u vreme kada joj je sin pretučen bila u Hrvatskoj, odakle je zajedno s njim izbegla 1995. tokom zločinačke akcije „Oluja“.

– Prvi put je otišao na miting, a vratio mi se u kovčegu. Voleo je SRS i Vojislava Šešelja, ali nije bio član te stranke. Nakon što je posle prebijanja seo u autobus za Mladenovac, pozvala ga je moja sestra, a on joj je rekao: „Tetka, ubila me murija“. Sledećeg dana otišao je u bolnicu, gde je i umro 15. avgusta – pričala je tada Smilja.

Smrt majke koja je pre 17 godina ostala bez sina velika je tragedija, ali ujedno i podsećanje na mračno doba vladavine bivšeg režima, kada je policija nasmrt premlaćivala protestante.

Jednostavno je teško iz ljudskih pobuda ne postaviti pitanje kako to da u toj „demokratskoj“ Srbiji nije bio dozvoljen čak ni prijavljen protest, te je policija bez ustručavanja tukla demonstrante, dok danas blokaderi kidišu na policiju i građane topovskim udarima, flašama i kamenicama, a pripadnici MUP intervenišu samo do granice koja je neophodna da se sačuva javni red i mir.

U Srbiji koju vodi Aleksandar Vučić majke ne dočekuju sinove u kovčegu. Ne zbog razumnosti blokadera, već zbog Vučićeve neprestane borbe da se to ne dogodi. Predsednik države je tako u javnim nastupima uvek odmeren i smiren, naglašavajući poštovanje slobode različitih mišljenja, ali uvek sa jednim apelom – da ne čine nasilje.

Ipak, najekstremniji među blokaderima koriste nasilje kao instrument političke borbe, čemu smo mogli da svedočimo juče u Vrbasu i Bačkoj Palanci, pa ih ipak policija nije besomučno batinala, već smirivala tenzije.

U tome se ogleda razlika između „demokratske“ Srbije pre 2012. i „autokratske Vučićeve“ Srbije danas.

(Kurir)