Arheolozi u Srbiji otkrili su mračan trag surovih zabava Rimskog carstva. Na nalazištu Viminacijuma, nekadašnje vojne baze i glavnog grada provincije na granici Dunava, iskopana je razbijena lobanja mrkog medveda koji je pre oko 1.700 godina bio primoran da učestvuje u krvavim borbama amfiteatra, piše Archaeology News.
Otkriveni nalaz, objavljen u časopisu Antiquity, predstavlja prvi direktan fizički dokaz da su mrki medvedi korišćeni u rimskim arenskim igrama. Iako su pisani izvori i umetnička dela odavno ukazivali na to, do sada nijedan koštani ostatak to nije nedvosmisleno potvrdio.
Lobanja šestogodišnjeg mužjaka mrkog medveda (Ursus arctos) otkrivena je 2016. godine, u blizini ulaza u amfiteatar. Multidisciplinarne analize otkrile su sumornu priču o dugom zatočeništvu, ponovljenim borbama i konačnoj smrti usled nelečene povrede.
Radiološka i mikroskopska ispitivanja pokazala su da je životinja zadobila težak udarac u čelo – verovatno kopljem ili sličnim oružjem koje je nosio bestiarius, borac specijalizovan za borbe sa životinjama. Prelom jeste pokazivao znake zarastanja, ali i jaku infekciju, što znači da je medved preživeo okršaj, ali je od bolesti uginuo pre nego što se oporavio.
Na lobanji su uočeni i istrošeni zubi, kao i oštećenja vilice nastala od grickanja rešetaka kaveza – ponašanje tipično za životinje u zatočeništvu. Istraživači zaključuju da je medved godinama bio držan u zarobljeništvu i da je verovatno učestvovao u više spektakala pre nego što je uginuo. U istoj zoni pronađeni su i ostaci drugih životinja, poput leoparda, što potvrđuje da je amfiteatar bio mesto krvavih okršaja sa zverima.
IZVORI BELEŽE OGROMNU RIMSKU POTRAŽNJU ZA DIVLJIM ZVERIMA
Amfiteatar iz II veka naše ere u Viminacijumu mogao je da primi između 7.000 i 12.000 gledalaca, u zavisnosti od faze korišćenja. Poput rimskog Koloseuma, i ovde se svakodnevni program odvijao u mračnoj rutini: jutarnje venationes (borbe i lov na životinje), u podne javna pogubljenja, a po podne gladijatorski dvoboji. Medvedi su često imali istaknutu ulogu u jutarnjim igrama, gde su suprotstavljani lovcima, drugim životinjama ili osuđenicima.
Stari izvori beleže ogromnu rimsku potražnju za divljim zverima, što je podsticalo trgovinu koja se protezala od Britanije do severne Afrike. Trgovci i profesionalni lovci hvatali su lavove, leoparde, slonove i medvede i slali ih širom carstva. Mrki medvedi, rasprostranjeni u Evropi i cenjeni zbog snage, bili su nezaobilazni deo tih predstava. Medved iz Viminacijuma najverovatnije je ulovljen lokalno, na Balkanu, što pokazuje da su provincijski amfiteatri koristili domaću faunu umesto skupe uvozne.
Lobanja ne pruža samo fizički dokaz o upotrebi medveda u rimskim igrama, već i produbljuje razumevanje sistemske surovosti koja im je bila u temelju. Infekcija koja je razarala ranu, zajedno sa povredama zuba i skraćenim životnim vekom, svedoče o godinama patnje koje je životinja podnosila radi kratkotrajnog zadovoljstva hiljada posmatrača.
Viminacijum, koji je u svoje vreme imao skoro 40.000 stanovnika, bio je značajno uporište na istočnoj granici carstva. Danas njegovi ostaci podsećaju na često brutalnu stvarnost rimskog života.
Post Views: 178
