Fizičko i verbalno zlostavljanje tokom perioda trudnoće i neposredno nakon porođaja, ponižavanje, prisilne i neodobrene medicinske procedure, uskraćivanje lekova protiv bolova i informisanog pristanka, narušavanje privatnosti, odbijanje prijema u bolnicu, zanemarivanje tokom porođaja koje dovodi do komplikacija opasnih po život, kao i zadržavanje majki i beba zbog nemogućnosti plaćanja troškova… Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, sve su ovo oblici akušerskog nasilja.
Svaka četvrta žena, prema podacima do kojih je došao CINS, doživela je fizičko zlostavljanje. Više od 50% žena bile su žrtve verbalnog zlostavljanja.
Svedočenja žrtava u brojnim istraživanjima o akušerskom nasilju ukazuju da su ih lekari ili medicinsko osoblje vezivali kaiševima kada bi se žalile na bolan porođaj. Ušivali su ih bez anestezije „da budu kao nove za muža“. Izjave nekih žrtava ukazuju su ih i hvatali za vilicu ili im udarali šamar, a mnoge buduće majke morale su da istrpe i komentare poput – „ubićeš svoje dete“, „ugušila se dabogda“, kao i da su „nikakve majke“. U izjavama za CINS, njihove sagovornice su ispričale da su one tamo „dosadne, kmezave, ženice“, osim ako je njihov lekar u smeni – tada su „dušo“ i „draga“.
Dok, sa jedne strane, pojedine žene svoje iskustvo u porodilištu opisuju kao da su bile na „robiji ili u nekom logoru“, te da zbog tog prvog iskustva nikad nisu sebi dozvolile da ostanu ponovo trudne, Milica Đurđević Stamenkovski, u prethodnom mandatu ministarka za brigu o porodici i demografiju, navela je kako se „dvadeset godina vodi kampanja protiv rađanja dece u Srbiji“, te da se „zato potencira i akušersko nasilje, i loše stanje u porodilištima, i loša hrana“.
Nakon što su mnoge žene sa svojim pričama istupile u javnost, objavljena su tri nacionalna vodiča za trudnoću i porođaj. Ovi vodiči predstavljaju prvu dobijenu bitku u borbi protiv akušerskog nasilja. Ipak, oni su pretežno savetodavni – u njima se koriste izrazi kao što su „preporučuje se“ ili „ne preporučuje se“.
NA ŠTA SE ODNOSE SMERNICE VODIČA?
Profesorka dr Katarina Jeremić Stefanović, načelnica Odeljenja za očuvanje fertiliteta sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, u razgovoru za Nedeljnik objašnjava da su trenutno na raspravi Predlog vodiča za fiziološki vaginalni porođaj i Predlog nacionalnog vodiča za zdravstvenu zaštitu žena u trudnoći, te da se očekuju recenzije i odobravanje od strane Republičke stručne komisije za ginekologiju i akušerstvo. Nacionalni vodič za primenu ultrazvuka u trudnoći je kompletno završen.
„U toku je i izrada vodiča iz oblasti ginekološke onkologije, i to za rak jajnika, rak tela materice i iz oblasti onkofertiliteta. Radi se i na ažuriranju vodiča za prevenciju i kontrolu raka grlića materice“, dodaje profesorka Jeremić Stefanović, koja je i superspecijalista onkologije.
Vodič se, kako kaže naša sagovornica, isključivo odnosi na fiziološki vaginalni porođaj. Tačno navedene indikacije za operativno završavanje porođaja (iliti carski rez), prema njenim rečima, postoje u stručnoj literaturi.
Ovi vodiči ne sadrže smernice vezane za pobačaj. Ipak, naša sagovornica napominje kako velike ustanove, kao što je Klinika za ginekologiju i akušerstvo (KGA UKCS), imaju svoje pisane procedure za razne situacije i medicinska stanja, pa tako i za postupak izazivanja prekida odmakle trudnoće i pobačaja.
„Po toj proceduri kod nas se žena pregleda u pravilnim vremenskim razmacima, a u slučaju žalbe na bolove i češće“, ispričala je doktorka Jeremić Stefanović.
U uvodu Vodiča navedeno je da preporuke treba da unaprede zdravlje žene i osiguraju kvalitetnu, standardizovanu i dostupnu zdravstvenu zaštitu za svaku ženu. Jedan od ciljeva je da se smanji morbiditet i mortalitet žene i dece u porođaju.
„Perinatalni mortalitet žena u Srbiji ima trend konstantnog opadanja od 2012. godine i uglavnom se radi o jednocifrenim brojevima po godini.“
O INFORMISANOM PRISTANKU I PROCEDURAMA KOJE NISU ZA PREPORUKU
Ovaj vodič ne preporučuje rutinske klizme, epiziotomije, indukcije i pritiskanje stomaka (Kristelerov zahvat). Prema rečima dr Katarine Jeremić Stefanović, pomenute procedure „nisu zabranjene, već se ne preporučuje njihova rutinska primena“.
„Klizma, epiziotomija i Kristelerov hvat mogu biti bolni i traumatični po pacijentkinju. Epiziotomija iziskuje ušivanje rane posle porođaja, kao i negu više dana po porođaju, a moguća je i infekcija rane. Kristelerov hvat je naročito neprijatan i bolan po pacijentkinju, a može nekad, ako se nestručno i nepažljivo izvede, dovesti do povreda, prvenstveno materice, pa i rupture i obilnih krvarenja. Inače, svaka od ovih procedura ima razloge zbog kojih se primenjivala“, pojašnjava sagovornica Nedeljnika.
Dr Katarina Jeremić Stefanović kaže da je trudnoća „drugo stanje“, te da kod trudnica dolazi i do fizičkih, ali i određenih psihičkih promena. Prema njenim rečima, one su posebno vulnerabilna grupa, te zbog toga „ponašanje i obraćanje prema njima treba da bude tome prilagođeno, u smislu strpljivosti, pažnje, uvažavanja i razumevanja“.
„Jedno od poglavlja Vodiča se odnosi na komunikaciju i interakciju sa trudnicom tokom porođaja. Preporučuje se ljubazno obraćanje, profesionalan i ozbiljan stav, predstavljanje imenom i titulom (funkcijom) lekara ili babice. Neophodno je poštovati kulturne i verske običaje, kao i da joj prisutni u sali pružaju podršku. Treba pitati trudnicu za njena zapažanja, i potrebno je dati vreme pacijentkinji za donošenje nekih odluka u vezi sa porođajem. Najbitnije je da se stvori osećaj poverenja između trudnice i osoblja“, naglasila je ona.
Naša sagovornica je objasnila da, ukoliko se „u cilju napretka porođaja u situaciji zastoja, ili sprečavanja raznih neželjenih događaja“ planiraju neke intervencije ili procedure, potrebno je odmah o tome obavestiti pacijentkinju, uz navođenje razloga za njihovu primenu, kao i o eventualnim neželjenim posledicama ukoliko se one ne primene.
„Za neke od njih treba dobiti i saglasnost pacijentkinje, a potrebno je i dati, ako situacija dozvoljava, dovoljno vremena da pacijentkinja razmisli o tome i donese odluku. Informisani pristanak je pisani dokument u kome se jasno i precizno objašnjavaju pacijentu stanja i situacije koje iziskuju primenu nekih procedura, bilo invazivnih ili neinvazivnih. Zatim, šta tačno podrazumeva ta procedura, kakve posledice može imati odbijanje primene od strane pacijenta… Navode se i moguće komplikacije, itd.“, dodala je ona.
Dr Katarina Jeremić Stefanović smatra da termin „akušersko nasilje“ nije baš prikladan.
„Sigurno je da velika većina ginekologa u Srbiji radi svoj posao stručno, profesionalno i čestito. Nisu nikakvi nasilnici. Naš posao je veoma odgovoran, težak i zahtevan. A neophodno je i da se, pored završenih visokih škola, specijalizacija i doktorata, svakodnevno bavimo praćenjem novina i trendova u struci u svetskoj medicini. Dakle, nikada ne prestajemo da učimo“, ocenila je dr Katarina Jeremić Stefanović.
SVE ZAVISI OD PRIMENE PROPISA
Advokatica Marina Mijatović, koja je zajedno sa advokaticama Jelenom Stanković i Ivanom Soković Krsmanović sprovela prvo istraživanje o akušerskom nasilju, napominje da je Vodič „više smernica ili instrukcija za zdravstvene radnike“.
„U pravnom smislu vodič znači da postoje procedure i pravila koji se primenjuju i da predstavljaju pravnu sigurnost, a da zdravstveni radnik treba da ih poštuje, te da su odstupanja moguća izuzetno kada zdravstveni radnik proceni da se štiti život i zdravlje trudnice i bebe“, pojasnila je ona.
Istraživanje Marine Mijatović i koleginica iz 2022. godine ukazuje da su žene doživljavale 16 vrsta nasilja u našim bolnicama.
„Možemo da kažemo da je dobijena jedna važna bitka i da je Srbija potvrdila da su sve žene koje su ukazivale da su doživele akušersko nasilje bile u pravu. Međutim, u Srbiji se uvek obradujemo kada dobijemo propise za oblast u kojoj je bilo sistemskog kršenja prava, ali pravi problem je u primeni. Zbog toga, mogu da kažem da je naš zadatak da nastavimo da se borimo i da pratimo primenu ovih vodiča“, ukazuje ona.
„S obzirom na to kakva nam je praksa, mi moramo da promovišemo ove vodiče – da neprestano pričamo o njima. Najvažnije je da sadržinu vodiča uvežemo sa pravima iz Zakona o pravima pacijenata i krovnih zakona koji regulišu zdravstvenu zaštitu. Preciznije, sledi nam kampanja predstavljanja vodiča, upoznavanje žena sa svojim pravima i osnaživanje žena da prijave svako kršenje prava i sumnju da su im prava povređena“, zaključila je Marina Mijatović.
Post Views: 71
