Pevačica Danica Balabanović doživela je stravičnu saobraćajnu nesreću nakon koje su je u „Urgentnom centru“ proglasili mrtvom, a sada je u intervjuu za Informer ispričala sve detalje.
Da nije bilo njene bake, Danica Balabanović, danas ne bi bila među nama. Pevačica je nakon pada sa motora doživela kliničku smrt, a lekari su pozvali porodicu da identifikuje i preuzme telo međutim, desilo se čudo. Njena priča, postala je viralna preko noći, a ona je sada za Informer rekla da li planira da je ekranizuje.
Foto: printscreen
Jel ste očekivali da će Vaša priča postati tema broj jedan?
– Nisam očekivala da će moja priča ovako odjeknuti. Ja sam to prevazišla, ali na početku sam jako patila. Ništa nije nemoguće, samo čovek mora da veruje, u Boga i u sebe.
Da li ste razmišljali da ekranizujete svoju priču, jel ste imali ponuda?
– Zašto da ne, ako ja mogu da budem nekom primer, uvek. To su me i kume savetovale, imam vrlo specifičan život.
Vaš život je generalno neverovatan i mimo nesreće koja Vas je zadesila, jel ima još nešto što niste podelila sa javnošću?
– Imaju neke stvari koje me je sramota da kažem. Imala sam jako teško detinjstvo, očuh, majka i tako… Dosta ljudi upoznajem, i kroz jednu i kroz drugu branšu, mislim ružno je što kažem ali to su pacijenti, radim sa ljudima, da li je to laboratoriija ili kafana.
Foto: Printscreen/Instagram/danicabalabanovicofficial
U kakvoj laboratoriji radite?
– Sad trenutno ne radim, ali sam po struci laborant.
Kada Vam se ovo desilo? Koliko ste godina imali?
– Imala sam nepunih 19 godina. Nastradala sam 19. juna, a u oktobru sam napunla 19 godina. Imala sam sreću što sam bila mlada, da mi se to sada desilo, ko zna šta bi bilo
Kako su doktori objasnili vašu situaciju, nakon što su Vas proglasili mrtvom, a bili ste živi?
– Oni su rekli da za mene nema nade. Pokušali su sve i kad su videli da tu nema nade, pozvali su moje roditelje da im saopšte tužne vesti. Obzirom koliko mi je glava bila povređena, ne znam kako sam pokretna i zdrava. Nije samo fizički, nego i psihički je čudno što je sve kako treba. Na svake tri godine idem na skener i na kontrole. Trudim se da živim kako treba, jer moram da bih mogla da funkcionišem.
Foto: Printscreen/Instagram/Danica Balabanović
Jel na skeneru sad sve kako treba?
– Za sada je bilo, glava mi radi dobro (smeh). U junu idem ponovo.
Koje je bilo obajšnjenje lekara kada su shvatili da ste ipak živi? Kako su mogli da Vas proglase mrtvom, ako niste umrli?
– Nema tu objašnjenja. Tada je doktor Pešić bio načelnik na „Urgentnom centru“. Sama ta činjenica da sam ja proglašena mrtvom je jeziva. Majka, otac i baka su došli da me identifikuju i preuzmu telo. Jedino moja baka, lutka moja, nije odustala od toga da sam živa. Ja sam odrasla sa njom, ona me odgajila, moji su se razveli, majka se preselila u drugu kuću…
Kako je baka shvatila da niste mrtvi?
– Kada je moja baka provalila da sam ja topla, moja Staša, sadašnja kuma, me pregledala, čisto da smiri baku, da ne bude da je ignorišu. Ona je tada videla da postoji neki blagi puls i odmah je pozvala doktore sa odeljenja, reanimirali su me i tek iz trećeg puta je uspelo. Na aparatima sam bila 45 dana, toliko sam zapravo bila i u komi.
Foto: Printscreen/Instagram/danicabalabanovicmusic
Kakve su prognoze doktora bile dok ste bili u komi?
– Ništa nisu prognozirali, samo su čekali da se probudim. Svaki dan su mi dolazili i pričali nešto kako bi me dozvali, da bi se probudila.
Koliko je trajao taj oporavak nakon buđenja iz kome?
– Meni je ta kome trajala, ma sekunda je velika, evo i dan danas pokušavam toga da se setim. Kao da sam zaspala na sekundu. Oporavak je bio jako bolan, nisam mogla da pričam, ni da zatvaram oči, sve me je bolelo. Ja sam nekom „normalnom“ životu mogla da se vatim posle šest meseci. Kad kažem normalan život, mislim da nisam više bila u tom koritu, zašrafljena za zid. Tada mi je samo lice bilo otkriveno i prstići su virili, noga mi je bila otovorena jer su mi čistili levi skočni zglob svaki dan.
Prognozirali su da ćete biti stoprocentni invalid, jel tako?
-Otpusna lista mi je bila 100 % invalid. Doktor Pešić kada mi je operisao četvrti put nogu, rekao mi je: „Kao da si moje dete. Sve sam uradio što je u mojoj moći, ostalo je sve na Bogu“.
Jel ste imali za vreme te kliničke smrti neka predskazanja?
– Ne, to su gluposti, nemojte pogrešno da me shvatite ali… Ja sam kasnje pričala i sa sveštenikom o tome. Sećam se samo nekog straha, kao na nekom ringišpilu, oscilacije, kao da sam propadala kroz neki tunel, videla sam kao neko svetlo – vatru. Zaista me Bog pogledao, imala sam dosta toga da uradim kasnije u životu, Bog me pogledao da mogu drugima da pomognem.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
sledeća vest
