Profesorka Bečelić Tomin: Zdravlje ljudi i životna sredina pod rizikom zbog izlivanja neprečišćenih voda

Profesorka novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta Milena Bečelić Tomin je kazala da izlivanje neprečišćenih voda u domaće reke ima brojne negativne posledice – direktno i indirektno – na zdravlje i životnu sredinu.

Ona je kazala za Insajder da „otpadne vode koje su neprečišćene ili nedovoljno prečišćene sadrže veliki broj mikroorganizama, patogena i virusa“ koje, kako je ukazala, mogu imati negativan uticaj, posebno na vode koje se koriste za rekreaciju“.

„Poslednjih godina ove vode su pod još većim rizikom, jer visoke temperature tokom leta traju duže, a ljudi koriste i vode van zvaničnih kupališta“, kazala je.

Pored toga, kako je navela, „neprečišćene otpadne vode mogu uticati i na resurse vode za piće, podzemne vode i ostale vode koje se koriste za vodosnabdevanje, što može značajno uticati na cenu tretmana vode za piće“.

Profesorka je dodala da otpadne vode sadrže azot, fosfor i druge hranljive materije koje mogu izazvati eutrofikaciju reka i negativno uticati na akvatične ekosisteme.

Takođe, kako je navela, industrijski otpad i toksične supstance u kanalizaciji mogu preko organizama u vodi dospeti u lanac ishrane i uticati na ljudsko zdravlje.

Ukupno gledano, brojni su negativni uticaji na ekosisteme, a zdravi akvatični i kopneni ekosistemi ključni su za zdravu ljudsku populaciju, navela je.

„Poražavajuće da veći gradovi poput Beograda i Novog Sada nemaju uređaje za prečišćavanje otpadnih voda posebno imajući u vidu unutrašnje migracije stanovništva što znači da se očekuju još veće količine otpadnih voda“.

Napomenula je da je nedovoljno finansiranje javnih komunalnih preduzeća veliki problem, piše na sajtu Insajdera.

„Na primer, cena odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji je oko 0,2 evra, dok je u zemljama EU najniža naknada između jednog i 1,5 evra“, rekla je.

Drugi problem su, kako je navela, kadrovi koji upravljaju procesima prečišćavanja i održavaju kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“.

Prema njenim rečima, studenti stiču znanje i kompetencije na fakultetima i u stručnim školama, ali problem predstavlja nedostatak stručne prakse zbog ograničenog broja postrojenja i finansijskih resursa.

„Važno je da se njihovo znanje uzme u obzir pri zapošljavanju i da dobiju podršku menadžmenta za dalju obuku i celoživotno obrazovanje“, rekla je.