Profesionalac najvišeg nivoa: In memoriam Mile Novaković (1953–2025)

Policijski oficir u penziji Mile Novaković napustio nas je juče u 72. godini.

Nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Novaković  je bio jedan od ključnih ljudi koji su istraživali organizovani kriminal u Srbiji početkom dvehiljaditih, uključujući i rasvetljavanje atentata na Zorana Đinđića.

Ostaje upamćen kao jedan od najsručnijih inspektora, analitičara i mentora mlađih generacija.

Danasovi sagovornici prisećaju se značaja njegovog dela.

Ljuba Milanović: Opravdao je poverenje radeći u Poskoku

– O Miletu Novakoviću, kao policajcu i čoveku – sve najbolje. Imao sam sreću da u jednom delu svoje karijere budem pod njegovim rukovodstvom. Mnogo sam naučio od njega. Ono na čemu sam mu posebno zahvalan jeste to što me, kao mladog policajca, nikad nije sputavao u radu, a pri tome mi nije dao, nije dozvolio da se razbijem i da udarim glavom u zid. Kada je 2000. godine pravljen „Poskok“, vratio sam mu to tako što sam ga predložio Boži Preleviću i insistirao da on bude jedan od rukovodilaca „Poskoka“. Kao što sam ja opravdao njegova očekivanja, tako je i on kasnije opravdao moje poverenje radeći u Poskoku – kaže za Danas bivši policijski inspektor Ljuba Milanović.

Božo Prelević: Bio je jedan od najsručnijih ljudi kriminalističke službe

Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević kaže da je Mile Novaković, bez sumnje, bio jedan od najsručnijih ljudi kriminalističke službe i kao takav bio je jedan od oslonaca grupe „Poskok“, koja je tada osnovana, a za koju će on kasnije u svojoj knjizi napisati brojne pohvale.

Njega je krasilo znanje i posebna analitičnost, tako da je svojim pristupom bio i mentor mnogim mladim generacijama kriminalističkih inspektora, a njegovo znanje koristili su i mnogi tužioci prilikom istraga. Nažalost, dodaje Prelević, on nije dao veći doprinos ostvarenju pravde u Srbiji, pre svega zbog ograničenja koja su nametali nadređeni.

Imao je, dodaje, dobre i plodne veze sa inostranim kriminalističkim policijama, koje su takođe cenile njegov rad u predmetima koji su se ticali prekograničnog kriminala. Na druženjima bivših policijskih inspektora bio je rado viđen gost, što samo ukazuje na poštovanje kolega i nakon penzionisanja.

– Za njega slobodno mogu reći da je žalosno što mu nije dozvoljeno da bude kreator posebne grupe kriminalističke policije nakon „Poskoka“ (posebne jedinice za suzbijanje kriminala i korupcije), gde je bio vodeći inspektor od oktobra 2000. do marta 2001, kada je grupa rasformirana, odnosno kada je postalo jasno da se ključne istrage neće sprovoditi, kao ni lustracija. To pitanje tadašnjih istraga više nije bilo pitanje MUP-a, već nekoga iznad. Uzrok mnogih današnjih zala upravo se krije u odsustvu pravde iz perioda posle gašenja „Poskoka“ – smatra Prelević.

Zoran Živković: Da je bilo više takvih, Srbija bi bila među najboljim u Evropi

Da je, nažalost, tužno da takvi ljudi odu tako rano, kaže Zoran Živković, političar i nekadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova, koji se sa Novakovićem upoznao baš u tom periodu.

– Naša saradnja je postala još intenzivnija, nažalost, nakon ubistva Zorana Đinđića. On je bio jedan od dvojice–trojice glavnih ljudi u akciji „Sablja“, u onom delu koji se tiče prikupljanja informacija, kao i u drugom, koji se tiče toga da se krivci privedu pravdi. Ostao mi je u sećanju kao profesionalac najvišeg nivoa – priseća se Živković i ističe:

– Da je, pored dvojice–trojice njegovih prijatelja koji su tada radili sa njim, bilo više takvih ljudi u državnoj upravi, ne samo u policiji, Srbija bi odavno bila jedna od najboljih država u Evropi – smatra Živković.

Ožalošćen zbog smrti, on smatra da Novaković treba da ostane upamćen u našem društvu i zato ističe da „Ministarstvo unutrašnjih poslova mora da uradi projekat i delovanje koje će upoznati širu javnost sa tim kako, šta i koliko je radio taj čovek“.