Kasarne, administrativni prostori i tehnička radionica podignuti su kod sela Vrelo. Rulna staza vodila je dalje do Goleša i podzemne galerije „606“ koja je završena 1968. godine.
U to vreme ukazala se hitna potreba za odbrambenim pripremama zemlje. Zbog važnosti objekta svi podaci o njemu bili su „strogo poverljive prirode“.
Zato se trebalo voditi računa o izboru ljudstva koje će ulaziti, raditi i boraviti unutar podzemlja, predviđene su pismene obaveze o čuvanju tajnosti podataka što se odnosilo i na vreme posle penzionisanja, premeštaja, odsluženja vojnog roka i odlaska iz službe.
Podzemne tvrđave JNA
Ambicioznim planom JNA za razvoj aerodromske mreže sa podzemnim galerijama nastala su dva projekta – „505″ odnosno „Klek“ kod Bihaća za smeštaj četiri eskadrile, i infrastruktura na padinama planine Goleš kod Prištine sa šifrom gradnje „606“ i zvaničnim nazivom „Rudnik“ predviđena za dve eskadrile.
Za razliku od bihaćke baze koja je vrlo poznata u javnosti, aerodrom kod sela Slatina retko se pominjao u komunističkoj eri i gotovo da nema sačuvanih fotografija podzemnih galerija.
U redovnim uslovima dve lovačke avijacijske eskadrile 83. puka letele su sa otvorenih površina, a u ratu (i na vežbama u miru) u „Rudniku“ je bilo mesta za 20 MiG-21, u pretpolju glavnog ulaza bilo je mesta za još dva aviona i u pretpolju drugog manjeg ulaza za još jedan avion. Zatim u podzemlju su bili komanda puka sa objedinjenim komandnim mestom za vazdušno osmatranje i javljanje i PVO. Sistemi klimatizacije i unutrašnje uređenje obezbeđivali su rad u uslovima konvencionalnog i nuklearnog rata.
U ratu 1999. godine „Rudnik“ se pokazao žilavim i ljudstvo i avioni su preživeli precizne pogotke laserski vođenih probojnih bombi GBU-23 od dve tone, najmoćnijeg sredstva koje je imala američka avijacija.
Planiranje i izgradnja 1960-ih
U prvoj polovini 1960-ih godina paralelno su građene poletno-sletne staze (PSS) aerodroma Bihać i Kosovo kod Prištine. Za obe baze izabrane su lokacije u blizini planina pogodnih za probijanje podzemnih galerija zaštićenih od nuklearnog udara od 20 kilotona.
Za aerodrom predviđen za jedinicu za odbranu jugoistoka zemlje izabrana je ravnica na ulazu u Kosovo Polje kod sela Slatina i u svakodnevnom govoru pripadnika RV i PVO to ime se najčešće koristilo.
U zvaničnim dokumentima to je bio aerodrom Kosovo odnosno od posedanja Priština.
Planirane su tri PSS – jedna dužine 2.500 m i dve od 2.000 m rulna staza iste dužine kao ekvivalent Bihaća.
Racionalizovani planovi sveli su se na jednu PSS dužine 2.450 m i širine 45 m i rulnu stazu širine 30 mm koja se pružala duž čitave piste. Na severnoj strani nalazila se platforma za dežurnu paru, a dve površine za po jednu eskadrilu bile su na dve strane PSS – sever i jug.
Kriza 1968: Povišena borbena gotovost
Kasarne, administrativni prostori i tehnička radionica podignuti su kod sela Vrelo. Rulna staza vodila je dalje do Goleša i podzemne galerije „606“ koja je završena 1968. godine.
U to vreme ukazala se hitna potreba za odbrambenim pripremama zemlje. Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 20/21. avgusta 1968. godine iznenadila je maršala Tita i državni vrh jer su duboko verovali da neće doći do konflikta između zemalja bratskih po ideološkim vrednostima.
Tokom radnog vremena 21. avgusta uzbunjene su jedinice i zabranjeni su svi kontakti sa ljudima izvan vojnih objekata. Avioni su rastresito razmešteni u krugu aerodroma, a deo jedinica je dobio naređenja za prebaziranje na potencijalno ugrožene pravce na severu države.
Piloti dežurnih snaga sedeli su u kabinama aviona koji su nosili puni borbeni teret. Aktivnosti na odbrambenim pripremama nazvane su vežbom „Avala“ i sve jedinice dobile su konkretne zadatke u skladu sa merama povišene borbene gotovosti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČEVRTKA, 18. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 0
