Priča iza pesme koja je izašla pre 45 godina: Povratak Dejvida Bouvija na zemlju – Ashes to Ashes

Dejvid Bouvi je pesmu  Ashes to Ashes objavio 11. avgusta 1980. godine.

Bouvi je pre 45 godina objavio singl koji je postao futurističko remek-delo i do danas ostao simbol njegove nesvakidašnje karijere.

Bilo da govorimo o tekstu, melodiji ili funk ritmu basa, Ashes to Ashes predstavlja vrhunac Bouvijevog stvaralaštva i prekretnicu koja ga je izvela iz konfuznog perioda kasnih sedamdesetih, usmerivši ga ka statusu istinske ikone.

Pesmu je producirao dugogodišnji saradnik Toni Viskonti, a inovativan zvuk pratio je i revolucionaran spot, koji je u trenutku objavljivanja bio najskuplji muzički video ikada snimljen. Spot je režirao Bouvi zajedno sa Dejvidom Maletom, a njegov avangardni vizuelni izraz postavio je nove standarde u muzičkoj industriji.

Zanimljivo je da je pesma prvobitno trebalo da nosi naziv People Are Turning to Gold. Ipak, Bouvi se odlučio za Ashes to Ashes, izraz preuzet iz anglikanske knjige molitvi, jer mu je zvučao kao epitaf kojim simbolično „zatvara sedamdesete“.

Inspiraciju za vokalnu melodiju pronašao je na neočekivanom mestu – u pesmi Inchworm iz filma Hans Christian Andersen iz 1952, koju je izvodio Denij Kej. Upravo taj element dečije uspavanke dao je pesmi setan, melanholičan ton, što je Bouvi i sam priznao u intervjuu iz 2003. godine.

Muzikalnu osnovu pesme činili su Georg Marij (bas linija) i Roj Bitan iz E Street Banda (sintisajzer), dok je eksperimentalni gitarista Čak Hamer dodao inovativne slojeve gitarskih sintezatora.

U Ashes to Ashes Bouvi je ponovo oživeo Majora Toma, lik iz svoje rane himne Space Oddity (1969). Ovoga puta Tom se javlja iz svemira, ali ne kao heroj – već kao figura zavisnosti, lutanja i unutrašnje krize. Refren pesme „Ashes to ashes, funk to funky / We know Major Tom’s a junkie“ otvoreno ga prikazuje kao zavisnika, ali i kao Bouvijev alter ego, metaforu sopstvenih borbi s drogom i slavom tokom sedamdesetih.

Pesma je ujedno i introspektivna ispovest – Tom priznaje da „nikada nije činio ni dobra ni loša dela“, dok publika ostaje nemilosrdni svedok njegovog posrnuća. Aluzije na album Low (1977) dodatno naglašavaju autoreferencijalnost i pokušaj povratka na „zemlju“.

Kao prvi singl sa Bouvijevog 14. albuma Scary Monsters (and Super Creeps), pesma je dospela na prvo mesto britanske top liste, iako se po strukturi i zvuku činila isuviše avangardnom za masovnu publiku. Upravo u tome leži njena snaga – spoj umetničkog eksperimenta i popularne muzike.

Uticaj Ashes to Ashes protegao se i na novu generaciju muzičara, naročito na „New Romantic“ scenu ranih osamdesetih, ali je Bouvijeva pesma nadživela svoje savremenike. Danas, više od četiri decenije kasnije, i dalje zvuči sveže, misteriozno i moćno – kao povratak umetnika koji se nikada nije plašio da ponovo izmisli sebe.