Američki glumac Robert Duval, čija je karijera u industriji zabave trajala 70 godina, preminuo je u 95. godini, piše People.
Dobitnik Oskara za film Tender Mercies iz 1983. bio je poznat po ulogama u filmovima The Godfather, Apocalypse Now, To Kill a Mockingbird i mnogim drugim.
Glumčeva supruga Lusijana objavila je vest u ponedeljak, 16. februara, na Fejsbuku, napisavši: „Juče smo se oprostili od mog voljenog muža, dragog prijatelja i jednog od najvećih glumaca našeg vremena. Bob je preminuo mirno kod kuće, okružen ljubavlju i utehom.“ TMZ je prvi izvestio o Duvalovoj smrti.
„Za svet je bio glumac nagrađen Oskarom, reditelj, pripovedač. Za mene je bio jednostavno sve“, dodala je. „Njegova strast prema zanatu bila je jednaka samo njegovoj dubokoj ljubavi prema likovima, dobroj hrani i druženju. U svaku od brojnih uloga Bob je unosio sve — i u likove i u istinu ljudskog duha koju su predstavljali. Time nam je svima ostavio nešto trajno i nezaboravno. Hvala vam na godinama podrške koje ste pružali Bobu i što nam dajete vreme i privatnost da proslavimo uspomene koje je ostavio.“
Detinjstvo u vojničkoj porodici
Duval je rođen 1931. u San Dijegu u Kaliforniji. Njegov otac bio je kontraadmiral američke mornarice, a Duval i njegova dva brata uglavnom su odrastali u Anapolisu u Merilendu, blizu Pomorske akademije. Otac je često bio odsutan.
„Jednom je došao kući posle dugog perioda na moru i oštro se obratio mom mlađem bratu, a brat je rekao majci: ‘Reci tom čoveku da ide kući.’ Jer, znate, nisu imali bliskost“, rekao je Duval za GQ 2014.
Otac je očekivao da će krenuti njegovim stopama, ali je Duval izabrao drugi put. „Bio sam loš u svemu osim u glumi — jedva sam završio školu“, rekao je za PEOPLE 1977. Posle srednje škole pridružio se vojsci i služio u Koreji, iako nikada nije učestvovao u borbama.
Put ka glumi i njujorški počeci
Po povratku su ga roditelji ohrabrili da se posveti glumi. Studirao je dramu na Principia koledžu u Ilinoisu, a nakon diplomiranja preselio se u Njujork gde je učio kod Sanforda Mejsnera u Neighborhood Playhouseu. Među kolegama su mu bili Dastin Hofman, Džin Hekman i Džejms Kan, koji su mu ostali doživotni prijatelji.
U njujorškom pozorištu zapazio ga je dramaturg i scenarista Horton Fut u predstavi The Midnight Caller. Fut je napisao i scenario za To Kill a Mockingbird i preporučio Duvala za ulogu Bua Redlija — što je bio njegov filmski debi.
„Želim da moj rad bude istinit“, rekao je za PEOPLE 1984. „Čist. Bez ijedne lažne note od početka do kraja.“
Godine 1965. osvojio je nagradu Obie za off-Broadway predstavu A View from the Bridge, a na Brodveju je debitovao 1966. u Wait Until Dark.
Uspon od karakternog glumca do velikih uloga
Duval je postao poznat kao karakterni glumac, a šezdesetih se pojavljivao u filmovima poput Bullitt i True Grit. Pohvale je dobio 1970. za MASH*, a naredne godine igrao je u THX 1138, prvom filmu Džordža Lukasa. Godine 1972. pojavio se u The Godfather kao Tom Hejgen, poluusvojeni sin porodice Korleone — što mu je donelo prvu nominaciju za Oskara. Ulogu je ponovio u nastavku iz 1974.
Frensis Ford Kopola, koji ga je režirao u The Godfather i Apocalypse Now, rekao je za PEOPLE 2003: „Glumci ulaze u lik u različitim trenucima — prve nedelje, treće nedelje. Bobi je spreman posle jednog ili dva pokušaja. To mu je dovoljno.“
Duval se šalio da mu je jedina žal zbog The Godfather to što nije imao „bolju periku“. Bio je inspirisan i radom sa Marlonom Brandom, koga je nazivao „herojem“ i „kraljem“.
„Otprilike trećinu snimanja sam rekao: ‘Radimo nešto zaista posebno što će dugo trajati’“, rekao je 2022. za AV Club.
Kultne scene i „miris napalma“
U Kopolinom klasiku Apocalypse Now iz 1979. igrao je potpukovnika Kilgora. Rekao je da je čuvenu repliku — „Volim miris napalma ujutru“ — snimio u jednom ili dva pokušaja. Za tu ulogu dobio je drugu nominaciju za Oskara.
Već 1977. bio je nezadovoljan sporednim ulogama i želeo je glavne, pa je na Brodveju igrao u Mametovom American Buffalo. „Ljudi me pitaju zašto odlazim dok sam na vrhuncu. Nadam se da će mi to doneti bolje filmske uloge“, rekao je tada.
Ipak, nije bio siguran da želi status zvezde. „Biti kao Mekvin ili Redford — ne znam. Oni stalno rade isto, igraju sebe, i to mora da dosadi“, govorio je.
Oskar i umetnička sloboda
Treću nominaciju za Oskara dobio je 1980. za glavnu ulogu u The Great Santini. Godine 1983. režirao je film Angelo My Love o Romima.
Oskara za najboljeg glumca osvojio je 1983. za Tender Mercies. „Glavni razlog što želim Oskara jeste umetnička moć i sloboda koju vam daje — pravo da birate reditelja i kontrolišete projekat“, rekao je tada.
Nikada nije otišao u penziju
Među njegovim filmovima su i Network (1976), Days of Thunder (1990), The Scarlet Letter (1995), Sling Blade (1996), Deep Impact (1998), Thank You for Smoking (2005) i Jack Reacher (2012). Za The Apostle dobio je još jednu nominaciju, a 2014. i sedmu za ulogu u The Judge.
Nikada nije otišao u penziju. Među kasnijim ulogama su Widows (2018), The Pale Blue Eye (2022) i Hustle (2022).
Na televiziji se pojavljivao ređe, ali je pet puta bio nominovan za Emi i dva puta ga osvojio za mini-seriju Broken Trail.
Privatni život
Bio je ženjen četiri puta: Barbarom Bendžamin (1964–1975), Gejl Jangs (1982–1985) i Šeron Brofi (1991–1995).
Sa Lusijanom Pedraza oženio se 2005, nakon što su počeli vezu 1996. Ona je igrala s njim u filmu Assassination Tango iz 2003, koji je napisao i režirao.
Godine 2021. gostovao je u emisiji PEOPLE dok je promovisao film 12 Mighty Orphans i govorio o životu posle 70 godina glume. Na pitanje šta najviše voli kod života u devedesetoj, rekao je: „Najviše? Ne znam da li volim bilo šta od toga, ali svakodnevni život sa mojom divnom suprugom.“
„Ona brine o meni, imam dobre prijatelje i trudim se da vežbam i ostanem u kakvoj-takvoj formi“, dodao je.
Istakao je i da i dalje glumi: „Uvek živim dobro.“
Iza Duvala je ostala supruga.
