Predsednikova izjava otkriva propuste u radu sektora bezbednosti – borba protiv kriminala po zakonu ili posle odobrenja političara

Za borbu protiv organizovanog kriminala deklarativno se zalažu svi predstavnici vlasti uz obaveznu napomenu da je ta borba prioritet države. Međutim, za poslednju akciju pripadnici policije i BIA, sudeći po izjavi predsednika, čekali su praktično dozvolu da rade ono što im jeste posao. Aleksandar Vučić je, gostujući u emisiji Hit tvit, rekao da je istraga protiv Veljka Belivuka i njegove grupe počela tek nakon što je on kao predsednik države na kolegijumu BIA i više policajaca rekao da ne sme da bude zaštićenih.

Hapšenje pripadnika organizovane kriminalne grupe Velljka Belivuka Foto: MUP
Hapšenje pripadnika organizovane kriminalne grupe Velljka Belivuka Foto: MUP

Ova izjava predsednika nije samo neobična, nego otvara pitanja zakonitog postupanja i policije i BIA. Ukoliko oni ne postupaju zato što misle da učinioce krivičnih dela štiti neko moćniji ili ukoliko postupaju samo kada im neko moćniji „odobri”, onda se uz zakonitost rada postavlja i pitanje bezbednosti građana Srbije.

„Kada sam rekao ‘pohapsite sve one koji na bilo koji način misle da imaju pravo da nekog ubijaju, jeste me čuli šta sam rekao’, onda mi je njih devedeset ljudi aplaudiralo, da nisam verovao, pošto mislim da nisu aplaudirali nikome ni za šta. Ja sam rekao ‘sve počistite, sve pohapsite, ne interesuje me ko je, šta je i kako je’, i onda su počeli da rade”, izjavio je predsednik Srbije.

Predsednik kaže da je tek nakon njegovog govora počela ozbiljna istraga protiv organizovane kriminalne grupe.

„Dakle, počela je država da osmatra, našli smo tragove do te kuće koje je država pratila. Pratili smo dronovima iz satelita, na sve moguće načine smo radili, da ne bismo ukazali, da ne bi oni koji su činili krivična dela znali da se to dešava…“, gotovo doslovno je izgovorio predsednik Aleksandar Vučić gostujući u emisiji Hit tvit.

Profesor teorije prava Miodrag Jovanović kaže za Insajder da se čini da je ovakvom izjavom predsednik potvrdio ono na što se sumnjalo, da policija ne radi onda kada je to po zakonu, nego kada je to politički celishodno. Prema njegovim rečima jasno je da „prema zakonima ne može predsednik, ko god bio, da kaže da policija i BIA nešto rade ili ne rade, već da se zna šta su njihove zakonima propisane nadležnosti”.

„Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije predviđeno je da predsednik Republike saziva sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i njima predsedava. Međutim, to telo nema nikakvu operativnu ulogu. Ono razmatra, predlaže, daje mišljenja, usvaja zaključke. Zakonom o Bezbednosno informativnoj agenciji je propisano da u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti ovo telo preduzima operativne metode, mere i radnje, o čijoj primeni odluku donosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti”, podseća Jovanović.

Zakonom o policiji predviđeno da se za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova obrazuje Direkcija policije, kojom rukovodi direktor policije. Rad policijskih službi, dodaje profesor, je organizovan prema načelu jednostarešinstva i subordinacije i za sve važnije odluke je potrebno prethodno odobrenje direktora policije, a za pojedine i ministra policije.

„Dakle, ako su predstavnici policije i BIA čekali ‘mig’ predsednika da obavljaju poslove iz svog zakonskog delokruga, onda to znači, prvo, da odgovornost za njihovo nedelovanje snose lica čija je to zakonska nadležnost – direktor BIA, direktor policije, a moguće je i ministar policije. Drugo, ova epizoda belodano potvrđuje ono na šta mnogi građani sumnjaju, a to je da bezbednosne službe i policija u najosetljivijim slučajevima ne postupaju po zakonu, već po principu političke celishodnosti”, zaključuje Jovanović.

Institucija poput BIA u svom delovanju morala bi da bude nezavisna, a ne postupa po nalozima iz politike, navodi za Insajder i profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević.

„BIA je autohtona institucija. Ona bi svoj posao trebalo da radi nezavisno, ne da neko iz politike kaže kreni ili stani ili da na nešto stavi tačku“, navodi Milosavljević.

Profesor ističe da je zakonima jasno propisano i da se „zna kako funkcioniše sistem“.

„Prvo policija radi svoj posao, zatim svoje dokaze prosleđuje tužilaštvu koje nastavlja da radi. Nema šta tu da se čeka“, zaključuje on.

Zbog krivičnih dela među kojima su otmice i ubistva početkom februara uhapšeno je 19 osumnjičenih članova organizovane kriminalne grupe, koju je predvodio Veljko Belivuk, jabnosti poznat kao vođa jedne od grupa navijača Partizana. Veze koje je ta grupa imala u političkim ili bezbednosnim strukturama, iako su na to ukazivali poslednjih dana i predstavnici države, još nisu obelodanjene.

Sudeći prema izjavama, političara te veze se ispituju. Tako je predsednik Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje Insajdera da li je Belivuk imao zaštitenike u MUP-u rekao je da nadležne institucije u ovom trenutku proveravaju pitanje uvezanosti uhapšene grupe sa državnim strukturama.

On je najavio i da će biti hapšenja najviših nosilaca vlasti. Finansijska istraga je prema rečima ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina već počela.

Svim osumnjičenima je određen pritvor u međuvremenu, a uhapšena su i dvojica policajaca zbog sumnje da prilikom pretresa stana uhapšenog Veljka Belivuka namerno nisu pronašli dokaze.

Ko je Veljko Belivuk?

Iako je Veljko Belivuk nekoliko puta izvođen pred sud, pa i sa ozbiljnim optužbama, kazne ili nije bilo ili su bile blage. Za učešće u fizičkom napadu na direktora Partizana dobio je kućni zatvor, a za „ubistvo na šinama” kada je krajem januara 2017. ubijen Vlastimir Milošević oslobođen je odgovornosti, usled nedostatka dokaza.

Sve u vezi sa ovim slučajem od samog početka obilovalo je nizom nelogičnosti. Prvo je Belivuk najpre bio označen kao direktni izvršilac ubistva, da bi u optužnici bio označen kao pomagač nepoznatom počiniocu i to tako što je ukrao tablice sa jednog automobila i stavio ih na onaj koji je korišćen tokom ubistva.

Posle dokaznog postupka i promena iskaza veštaka, Belivuk je oslobođen odgovornosti.

Kako je otkrio Insajder, jedan mobilni telefon u vlasništvu Belivuka u samom postupku policija nije veštačila uprkos zahtevu tužilaštva i naredbi suda. Razlog je, kako tvrde u MUP-u, neispravnost samog telefona. Do danas nema odgovornih za ubistvo Vlastimira Miloševića.

Inače, pažnju javnosti, Belivuk je prvi put privukao 2016. kada je sa Darkom Ristićem napao direktora FK Partizan Miloša Vazuru i pripadnike njegovog obezbeđenja.

U krivičnoj prijavi koju je policija podnela protiv Belivuka, navodilo se da su okrivljeni najpre verbalno napali Vazuru dok je dolazio na posao, da bi zatim usledila tuča. Vazura je uspeo da pobegne. Napadači su brutalno pretukli člana obezbeđenja i vozača, a sve je zabeleženo sigurnosnim kamerama.

Na saslušanju u Prvom osnovnom tužilaštvu, Belivuk je priznao da je učestvovao u incidentu. Sa tužilaštvom je sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela i osuđen je na godinu dana kućnog zatvora.

Napad na Vazuru, kako je analizirao Insajder u emisiji Insajder bez ograničenja „Jači od države”, bio baš u trenutku borbe dve struje unutar Uprave Partizana – jednu koju je predvodio Vazura i drugu koju je, prema tadašnjim nepotkrepljenim optužbama, vodio Generalni sekretar Vlade Novak Nedić.

Uprava Partizana, nakon incidenta ispred stadiona, saopštava da sumnja da je razlog napada na Vazuru pokušaj prevlasti u klubu. Ove optužbe do danas nisu dobile razjašnjenje.

Prijatelj ubijenog Aleksandra Stankovića

Veljko Belivuk i pre napada na Vazurino obezbeđenje bio je osuđivan i to za nasilničko ponašanje i nanošenje teških povreda.

Prema podacima iznetim u emisiji Insajder bez ograničenja, Belivuku je presuda od pet meseci i 15 dana zatvora izrečena zbog nanošenja teških telesnih povreda na beogradskom splavu BlayWatch još 2007, a postala je pravosnažna posle sedam godina suđenja, u martu 2016.

Belivuk je bio prijatelj i najbliži saradnik Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi koji je ubijen u oktobru 2016. godine. Stanković je, inače, bio osuđen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom narkotika, ali kaznu nikada nije odslužio jer su mu nadležni stalno odlagali izvršenje kazne. Nakon ubistva Stankovića, na vanrednoj konferenciji za novinare, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović najavio je „rat mafiji”, ali ubistvo Stankovića do danas nije rasvetljeno.

Nakon ubistva Stankovića, fudbaleri Partizana izašli su na utakmicu 12. kola Superlige Srbije u majicama s likom Aleksandra Stankovića, a to su zatim učinili i košarkaši Partizana.

Uprava kluba danima je ćutala na pitanje Insajdera kakvu poruku šalje time što je naterala igrače da odaju počast osuđivanom kriminalcu, a generalni direktor FK Partizan Miloš Vazura i tada tek izabrani predsednik ovog kluba Milorad Vučelić odbacili su tvrdnje da Uprava FK Partizan ima veze s odavanjem počasti Aleksandru Stankoviću.

U međuvremenu, sam Belivuk priznao je kako je došlo do toga da se obuku majice sa osuđivanim kriminalcem u intervjuu Njuzviku.

Intervju je dao u konferencijskoj sali FK Partizan, i to ispred panoa sa sponzorima kluba i jasnim obeležjima kluba. Po svemu sudeći, uprava kluba smatrala je da nema ničeg spornog u tome da osuđeni huligan koristi konferencijsku salu kluba za intervju.

Na pitanje ko je organizovao da igrači nose majice, Belivuk je rekao: „Dato je da se obuku i to je kraj priče, nema rasprave. Da vidim ko će da kaže da neće”.

Veze sa pripadnikom Žandarmerije

Odmah nakon ubistva Stankovića, Insajder je došao do fotografije na kojoj se u društvu ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića i osuđivanog Veljka Belivuka nalazi pripadnik Žandarmerije, Nenad Vučković zvani Vučko.

Vučković je jedno vreme bio u Skupštini Fudbalskog kluba Partizan kao predstavnik grupe navijača. On je ranije bio pripadnik Vojske Srbije a kasnije je prešao u Žandarmeriju.

Ubrzo nakon objavljivanja zajedničke fotografije Stankovića, Belivuka i Vučkovića na tribini Partizana, novinari redakcije Insajder pitali su ministra policije Nebojše Stefanovića da li je upoznat sa tim da je Vučković vođa navijača i ujedno pripadnik Žandarmerije kao i da li je prošao bezbednosnu proveru pre nego što je primljen u Žandarmeriju.

Ministar policije je na to odgovorio da ne zna da li je Vučković vođa navijača, ali da zna da jeste navijač Partizana.

„Ne znam da li je vođa, ali znam da je navijač Partizana, ne mislim da postoji krivično delo biti navijač ili vođa navijača“, rekao je tada ministar.

Na pitanje Insajdera da li je Vučković prošao bezbednosnu proveru pre nego što je primljen u Žandarmeriju, Stefanović je tvrdio da su bezbednosne procene rađene i da ih je Vučković, koji je pre toga bio pripadnik Vojske Srbije, prošao.

Belivuk, Stanković i izvesni „Vučko“ pominju se i u krivičnoj prijavi Vojnog sindikata kao lica iz „kriminogene strukture” kojoj su pojedinci iz Vojske Srbije omogućavali da vežbaju pucanje u vojnoj kasarni.

Kako je tada objavio Insajder, ta krivična prijava je dugo „putovala” od tužilaštva do tužilaštva, a na kraju je i odbačena. Javnost je u odluci o odbačaju prijave saznala da su i u ovom slučaju pojedini dokazi nestajali.

Centar za istraživačko novinarstvo 2017, otkrio je da je pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković zvani Vučko nakon što je grupa navijača Partizana demolirala kafić u vlasništvu vođe suprotstavljenog navijačkog tabora Aleksandra Vavića, preuzeo ključeve jednog od automobila u kojima su se vozili napadači među kojima je bio I Veljko Belivuk. Vučkovića, međutim, tužilaštvo povodom ovog slučaja nikada nije ispitivalo.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article