Pred poslanicima izveštaji poverenika, zaštitnika i DRI za 2019: Ćutanje administracije najčešće neargumentovano

Skupština Srbije počela je raspravu o izveštajima nezavisnih institucija za 2019. Na dnevnom redu su izveštaji Zaštitnika građana, izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i izveštaj o radu Državne revizorske institucije.

Skupština Srbije Foto: Srđan Ilić
Skupština Srbije Foto: Srđan Ilić

Predsednik DRI Duško Pejović izjavio je da je u reviziji 2019. obuhvaćeno 29,2 milijarde dinara javnih nabavki i da je utvrđeno 2,82 milijardi dinara (24 miliona evra) nepravilnosti odnosno 9,7 odsto.

DRI: Kod svakog desetog dinara u javnim nabavkama primećen neki od propusta

"Zaokruženo svaki deseti dinar u javnim nabavkama kod revidiranih subjekata ima neki od propusta meren prema proceduri koja je određena u Zakonu o javnim nabavkama", rekao je Pejović u Skupštini Srbije predstavljajući izveštaj.

Najčešće se, kao je naveo, događa da se u konkursnoj dokumentaciji određuju dodatni uslovi za učešće u postupku javne nabavke na kojoj je akcenat da se pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivali na portalu javne nabavke u propisanom vremenskom delu ili samom roku ili nisu objavljeni uopšte.

Pajović je dodao da je DRI za godinu dana pokrenula 301 prijavu, 256 prekršajnih za 272 lica, 12 za privredni prestup za 79 odgovornih lica, 33 krivične prijave za 22 odgovorna lica i ukupno 301 prijavu za 384 odgovorna lica.

Pejović je ocenio i da je nedovoljno uspostavljen efikasan, interni kontrolni sistem.

Kako je objasnio, kod 149 subjekata koji imaju obavezu uspostavljanja funkcije interne revizije. utvrđeno da je ona uspostavljena kod 64 subjekata, kod 17 subjekata je delimično uspostavljena, a kod 68 subjekata nije uspostavljena.

Poverenik: Najteže do podataka u vezi s trošenjem budžeta

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović je primetio da se institut pristupa slobodnim informacijama od javnog značaja i dalje koristi u velikoj meri, navodeći da informacije najviše traže građani-pojedinci, pa tek onda udruženja građana, novinari, sami organi vlasti, političke strane i privredni subjekti.

Podnosioci zahteva, rekao je, najteže dolaze do onih informacija koje su u vezi sa budžetskim sredstvima, javnim nabavkama, investicijama i evidenciji o javnim sredstvima.

Marinović je naveo polovina žalbi dolazi zbog "ćutanja administracije".

"Izgovor" institucija zbog čega ne dostavljaju podatke je, kako je naveo, taj da je informacija poverljiva ili da bi njenim davajem bila ugrožena nečija privatnost.

"Najčešće je to bez argumentacije", ocenjuje je Marinović.

On je precizirao da je u 2019. Poverenik izvršio 701 nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da je najčešći razlog za pokretanje postupka nadzora bila upotreba ličnih podataka, imena, prezimena i adresa nekih lica.

Zaštitnik građana: Najčešće žalbe na povredu imovinskih prava

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da je ta institucija primila više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, a najviše pritužbi odnosilo se na povredu prava na zaštitu imovine, pravo na dobijanje odluka u zakonskom roku, kao i pravo na poštovanje najboljih interesa deteta.

On je, predstavljajući izveštaj za 2019, dodao da je u odnosu na prethodnu godinu povećan broj reagovanja Zaštitnika građana po sopstvenoj inicijativi u slučajevima za koje je informacije dobio putem medija.

Pašalić je naveo i da je u 2019. godini bilo nenajavljenih poseta mestima gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode u cilju, kako je rekao, odvraćanja državnih organa i službenih lica od bilo kakvog oblika mučenja ili bilo kod oblika zlostavljanja.

"Nacionalni preventivni mehanizam je u 2019. godini obavio 77 poseta u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode i osam nadzora nad postupcima prinudnih udaljenja stranaca, a sprovede su četiri posete u cilju praćenja postupanja prema izbeglicama i migrantima", rekao je Pašalić.

Naveo je da je prvi put obavljeno 16 poseta vojnim objektima, odnosno prostorijama za izvršenje disciplinskih mera koje se sastoje u zabrani udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu.

Kaže da je u radu posebnu pažnju posvetio osobama sa invaliditetom i starima, Romima i LGBT populaciji.

"Uputili smo brojne preporuke za unapređenje rada organa javne uprave kako bi se uklonile prepreke sa kojima se ove ranjive grupe i dalje susreću", rekao je Pašalić.

On dodaje da se bavio i visokim tarifama javnih izvršitelja koja su ugrožavala egzistencijalnu sigurnost građana, kao i moguće zloupotrebe.

Poverenica: Najviše pritužbi zbog diskriminacija na osnovu invaliditeta

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je institucija Poverenika u 2019. godini postupala u 1.479 predmeta i da je podnela 711 pritužbi.

"Preporučeno je 686 mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 16 inicijativa za izmenu propisa, 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je šest krivičnih prijava i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka“, rekla je Janković obrazlažući izveštaj u Skupštini Srbije.

U 2019, kako je rekla, najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, i to nešto više od 16 odsto od ukupnog broja pritužbi, zatim po osnovu pola više od 13 odsto, zdravstvenog stanja 12 odsto pritužbi.

Janković je rekla da su na četvrtom mestu pritužbe po osnovu starosnog doba i to dest odsto od ukupnog broja pritužbi.

"Kao drugi osnovi diskriminacije po učestalosti slede članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, neko drugo lično svojstvo, azilanti, izbeglice ili interno raseljena lica, bračni, porodični status, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, imovinsko stanje i seksualna orjentacija, dok su ostali osnovi navođeni u znatno manjem procentu", rekla je ona.

Izvor: RTS, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article